Тучу међу колегама који раде високостресни посао, не памте ни наши хирурзи са вишедеценијским стажом. Професор др Михаило Митровић, доајен наше хирургије и дугогодишњи шеф Ургентног центра, каже како је хирург у операционој сали увек под стресом, али су управо операциони блок и клиника увек били место које је третирано као светиња, храм. Хирурзи су сујетни, као балерине, а када креативни захват траје дуже и ствари се компликују, лете инструменти, честе су свађе, псовке, високи тонови, али тучу не памте ни најстарији хирурзи, који су 40 година држали скалпел.

– Некада је чак био обичај да се, када се операција отегне у ноћ, из боце пушта кисеоник да сви у сали добију бољу оксигенацију, јер стрес је био тако велики да би људи губили контролу, почеле би глупе приче, вицеви или свађе, а знало се да сала није место за тако нешто. Свађа је било увек међу хирурзима, јер чека се место у сали. Ми нисмо Америка и немамо довољан број операционих сала, али тучу међу колегама не памтим, иако сам хирург дуже од 40 година, а пре мене је професор хирургије био и мој отац – каже хирург Митровић.

Тешке економске прилике, по Митровићевом мишљењу, нису објашњење или оправдање оваквог немилог догађаја.

– Лекари су изгубили осећај поштовања једни према другима. Изгубио се господски, елитистички однос међу лекарима, а с друге стране на многим клиникама долази до генерацијског јаза. Ово је питање лоше организације, сви су истих година и ко онда коме може да буде шеф. У француским клиникама не ради случајно само један професор. Зна се ко је задужен и одговоран за ред – став је др Митровића.

Ни докторка Милена Јауковић, васкуларни хирург и секретар Етичког комитета Српског лекарског друштва, каже да не памти тучу међу колегама, за коју, каже, оправдања нема, али објашњења има.

– Ово је просто крах професије, за лекаре, хирурге нарочито, подразумева се да имају тактичност и самодисциплину, а ко ове особине нема – нема шта да тражи у професији. Нажалост, у нашим здравственим установама, у данашњим околностима алармантно су поремећени односи међу лекарима. Има лекара који не причају међу собом, а политичка неслагања и анимозитети свих врста увукли су се дубоко у професију. Прво, постоје објективне стручне разлике, затим разлике у годинама, али и у хијерархији, где је најтежа ситуација када је неко на положају, али не због свог знања и ауторитета, већ по политичкој линији – каже докторка Јауковић.

Недавно је незадовољан пацијент сломио нос гинекологу и уопште физички обрачуни између лекара и родбине болесника, нажалост, све су чешћи, али то као да нема потребе нарочито објашњавати. Туча између двојице лекара, по речима докторке Јауковић, међутим, велика је брука за лекарску професију, којом као и у другим сферама у друштву све више владају, каже она, бахатост, примитивизам и страсти.

– Некада се догађало да хирург у операционој сали баци инструмент, али сви знамо зашто је он бачен. Онај који води операцију доживљава стрес који се не дели са другима, али никада се нико није потукао – додаје др Милена Јауковић.

Одговори на питања да ли ова двојица лекара треба да изгубе лиценцу или да долазе на посао као да се ништа није догодили као и да ли ће

породици пацијента којег су оставили на операционом столу платити неко материјално обештећење, можда би били јаснији да новоформирана Лекарска комора ради у пуном саставу са свим органима и ингеренцијама.