Ova godina je za sve koji pate od alergija, a koji se nisu zaštitili na vreme, zaista teška. Proleće je napunilo ordinacije alergologa i pulmologa, a razlog je topla zima, koja je doprinela da drveće mnogo ranije cveta.

– Imamo primetno povećanje broja pacijenata, a došlo je i do unakrsnih alergija na polen drveća i određenih vrsta hrane, pa prvi put imamo priliku da vidimo nešto o čemu smo ranije samo čitali u stranim radovima. Na primer, alergiju na brezu i jabuke ili neku drugu hranu. Sveži dani su ipak malo olakšanje, jer će malo zaustaviti kretanje polena trava, koji su mnogo opasniji za osobe koje pate od alergija – objašnjava profesor dr Branimir Nestorović, pedijatar i alergolog sa Univerzitetske dečje klinike.

Laici pogrešno misle da su "mace", koje su proteklih dana bile nepodnošljivo dosadne, zavlačeći se u svaki kutak stana i zbog kojih na ulici nije moglo da se progovori, u vrhu liste izazivača alergija. Dr Nestorović kaže da su one zapravo potpuno bezopasne.

– Prvo, nije reč o polenu, već o delu cvati kanadske topole i "mace", kako ih običan svet zove, nisu opasne za alergičare. Ozbiljnija nevolja su zapravo nevidljiva zrnca polena trava i korena – objašnjava dr Nestorović.

Alergolozi svakog maja "proklinju" graditelje Beograda koji su uzduž i popreko prestoničkim ulicama zasadili baš ovo drvo, jer izgleda niko nije mislio da će se svake godine, desetak dana, građani Beograda gušiti u belim "macama". Dr Nestorović kaže da je kanadska topola pravo "socijalističko" drvo: za tri godine poraste u zavidnu visinu. U socijalističkim vremenima kada je Beograd trebalo učiniti "zelenim" i lepim na brzinu – ispunilo je cilj. Tako je ostalo da su "mace" koje lete gradom poput pahulja simpatične samo obožavaocima Felinijevog filma "Amarkord" u kome postoji antologijska filmska scena grada zavejanog "macama".

Za utehu, muke s "macama" ne traju dugo – one "provejavaju" od sedam do deset dana, a onda nestanu. Međutim, tegobe astmatičara time se ne završavaju.

– Za alergičare najnepovoljnija vremenska situacija je sunčan i topao dan posle kišne noći, jer se tada sav polen podigne sa zemlje. Tih dana se pacijentima preporučuje boravak u kući i izlazak samo ako je neophodno. I odrasli i deca žale se uglavnom na klasične simptome alergija, pre svega kijanje, suzenje iz očiju i nosa, ali mnogi pacijenti će imati i gušenja i "šištanja". Objašnjenje za ovo mogli bi da budu vremenski faktori i aerozagađenje, za čije se čestice vezuju fragmenti polena i direktno unose u pluća – kaže dr Nestorović.

Bitku sa alergijama dobijaju oni koji o njima razmišljaju još u februaru. Reč je o postupku zaštite ili jačanja imunološkog sistema pre pojave simptoma. Naš sagovornik kaže da postoje izuzetno efikasna zaštita, ali isključivo pre sezone cvetanja. S četiri do sedam injekcija potpuno se spreči ispoljavanje simptoma, ali ovi preparati su skupi i pacijenti ih kupuju sami. Ipak, mnogi pacijenti se i kod nas poslednje tri-četiri godine od alergija štite na ovaj način. Naravno, za ovu vrstu zaštite u ovom času je kasno.

Osobama sa izraženim tegobama preostaje da uzimaju antihistaminske tablete. Ovi lekovi smanjuju zapušenost nosa i dosadno curenje, ali imaju neželjenu propratnu pojavu da izazivaju pospanost. Istina, novije, usavršenije i skuplje vrste antihistaminskih lekova pospanost smanjuju na minimum. Takođe, dr Nestorović kaže da su u razvijenom svetu sve popularniji lekovi s lokalnim dejstvom, koji se koriste samo u slučaju pojave simptoma ili kada osoba planira izlazak na ulicu.

Ovi najnoviji lekovi još su skupi, nisu registrovani kod nas, tako da na snazi ostaju stari saveti: šetnja u kasnim popodnevnim časovima ili po kiši, kao i pranje kose i temeljno četkanje odeće i obuće posle svakog boravka napolju. Važno je da u vetrovite dane, kada polen leti svuda, vrata i prozori stanova, ali i kancelarija budu zatvoreni. Prostorije u kojima se spava i boravi valja provetravati uveče ili do četiri sata izjutra.

Muke osoba koje pate od alergija, po prognozi dr Nestorovića, trajaće do početka jula. Tada će većina najzad odahnuti.