politika
За петак 12. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Од Тополе па до "Пешчаника"

Драган Јовановић

Вођа буне против "Пешчаника" тридесетпетогодишњи Драган Јовановић вероватно је најмлађи председник општине у Србији. Пита да ли имам телефон Светлане Лукић. Хоће да је позове и понуди јој салу и организује трибину "Пешчаника" у Тополи. Оптужен је као главни кривац за прекид трибине "Пешчаника" у Аранђеловцу.
– Извређали су ме у емисији. Али ја нисам сека перса – да дођу да ме блате на осам километара од моје куће, а ја да се и не појавим. Замислите да из средине где су кретале све буне, дођу људи на територију између Орашца и Опленца и кажу да су Срби биолошки шљам Европе и да нас не треба примити у ЕУ – каже Јовановић.

Хајде да рашчистимо: колеге из "Пешчаника" имају уставно право да слободно изнесу своје ставове и организују трибину тамо где су је заказали. 

Али, морају бити спремни да на истој трибини чују и виде људе који другачије мисле од њих, а не да кордонима полиције бране онима који супротно мисле да уопште уђу у салу.

Ко је довео полицију у Аранђеловац?

Па, они.

Како су избили нереди и спречено одржавање трибине "Пешчаника"?

Не би било проблема, да трибину није организовао неки локални лидер ЛДП-а са шест и по чланова. Стигло је десетак њихових слушалаца и пријатеља из Београда, иако сала прима око 350 људи и добром организацијом је могло да се расподели да све заинтересоване стране седну (странке, удружења, невладине организације) и дебатују.

Да ли сте заиста организовали народ да аутобусима дође у Аранђеловац, како тврде колеге из "Пешчаника"?

Нисам, али на месту догађаја сам се заиста ставио на чело народа. Већина људи се окупила испред сале културног центра. Никога од њих полиција није хтела да пусти унутра.

Како сте онда дошли у Аранђеловац?

У колони аутомобила. Имали смо идентификационе картице, због тога што сам се бојао инцидената, па да не буде после да су људи из "Нове Србије" одговорни. Када сам стигао, шеф полиције и председник Удружења "Наши" Иван Ивановић, вероучитељ из Аранђеловца – блиски су Новој Србији и националним странкама – замолили су ме да се обратим и смирим људе.

Било их је 1.000. Сви радикали су били са нама. Били су ту и припадници Равногорског покрета, Покрета Светозар Милетић...

Температура је расла, полиција је потискивала масу испред улаза, јер се пронео глас да други "подобни" грађани улазе на споредан улаз.

Ми смо само хтели да уђемо и водимо дебату... Дошао сам до стола, представио се госпођи Лукић и она ме замолила да смирим народ и покушам да учиним нешто да се трибина одржи. Маса је пробила кордон, кренула у салу и почело је вређање људи из "Пешчаника". Заиста је то било вређање, али више нико није могао да их контролише. Замолио сам Лукићку да се трибина одложи, да се страсти примире и понудио да организујем њихову трибину у Аранђеловцу или Тополи, али да дођу сви медији, све заинтересоване стране, и да се људи из Б92 и "Пешчаника" увере да те идеје које пропагирају немају никакву подршку у Шумадији.

Али, Шумадија мора да чује и истрпи те критике и да при томе гости буду безбедни и да их нико не вређа.

Апсолутно. Нико их прстом није дирнуо. Нека доведу кога год хоће, и нама "најдражу" земљакињу Наташу Кандић, хоћемо да их уверимо да смо нормални српски домаћини.

Водили би, дакле, Светлану Лукић и њене пријатеље на вечеру, после трибине у Тополи?

Наравно, са све Теофилом Панчићем.

Да ли сте ипак ово политички испланирали,  да ли је прекидање трибине "Пешчаника" предизборни план "Нове Србије" да се отме део гласача радикала?

У првом тренутку, искрено, није било говора о томе. Али, када сам у Аранђеловцу видео каквог неспособног председника општине имају и председника Општинског одбора СРС, одмах ми је синуло. Радикали већ прелазе код нас. Догађај те носи и такви догађаји рађају лидере.

Дакле, ипак је било догађања народа у Аранђеловцу?

Било је.

Нисте им рекли, нико не сме да вас бије?

Не, рекао сам полицији: ако крену да туку народ, бићу с њим. Оно што ме згрозило јесте да ме на Б92 проглашавају најгорим, а да не пуштају моје ставове на сајту Б92. Сад, да пљунем сам себе, то би пустили на блогу. Ако овако наставе у Б92, завршиће као ТВ Бастиља.

То је озбиљна претња. Нисте ваљда спремни на тако нешто?

За пар месеци, имаћемо ситуацију око Косова. Хоће да нас сведу на Шумадију и Београд и да то за нас буде катарза. Ја сам три месеца протестовао када је Милошевић искључио Б92.

Од кога прети опасност колегама из Б92? 

Од оних који мисле да Србија није оно што им нуде Сорош, Наташа Кандић, Чеда... Једном ће неко морати да каже – доста.

Да тај неко није Веља Илић?

Можда. Ми искуства имамо. И то правог, из праксе. Једну ТВ Бастиљу сам већ палио.


[објављено: ]
stampanje  posalji prijatelju