Завршетак прве фазе градње подземног складишта гаса „Банатски Двор“ започетог још у време док је НИС био јавно предузеће приведен је крају. Дневно ће у „Банатски Двор“ моћи да се, уместо милион, утискује три милиона кубика гаса, што ће допринети стабилности снабдевања гасом свих потрошача у Србији, каже у разговору за „Политику” Владимир Кузњецов, председник Управног одбора подземног складишта гаса „Банатски Двор“ д.о.о.

Када се очекује завршетак прве фазе подземног складишта „Банатски Двор“?

Сви послови везани за завршетак изградње подземног складишта гаса су завршени и оно је технички спремно за почетак рада. Реч је о складишту чија је градња започета 2004. године још у тадашњем НИС-у, када је процењени максимални капацитет складишта био 800 милиона кубика гаса, планирано у две фазе. Потписивањем међудржавног споразума Србије и Русије, а затим и Споразума о заједничком улагању у „Банатски Двор“, између „Србијагаса“ и „Гаспрома“ дефинисан је циљ завршетка пројекта изградње, а затим и његово заједничко коришћењеоба предузећа која су у ту сврху основала своју кћерку фирму.

Шта подразумева крај прве фазе и колико ће убудуће ту моћи да се ускладишти гаса?

Завршетак изградње подземног складишта гаса подразумева инсталирање другог компресора, тако да је пројектовани капацитет утискивања гаса у складиште подигнут с један на три милиона кубика дневно, као и изградњу нове линије за производњу гаса с капацитетом до пет милиона кубика (стара је имала капацитет до милионкубика дневно). Наведени објекти, заједно са око 30 бушотина, представљају основу комплетног система за складиштење гаса, али поред њих је изграђена и енергетска и грађевинска инфраструктура неопходна за несметано функционисање система. Да би се ови параметри у пракси достигли, потребно је да се почетним утискивањем додатних количина гаса повећа притисак у самом подземном резервоару.

Да ли ће Србија бити једина која ће моћи да повлачи гас?

Подземно складиште гаса „Банатски Двор“ није власник гаса који ће бити ускладиштен. Ми пружамо услугу складиштења, чиме се ствара могућност обезбеђења допунских количина гаса у периоду повећаних потреба потрошача природног гаса. Данашњи капацитет може да задовољи потребе српског тржишта током таквих периода.

Колики је финансијски удео руске стране, а колики „Србијагаса“?

Финансијске обавезе сваке од страна су извршене у потпуности и у складу са документима која су претходила оснивању заједничког предузећа, што значи да је однос уложених средстава 51 одсто„Гаспром“ и 49 процената„Србијагас“.

Да ли је овом првом фазом испоштован међудржавни споразум потписан с Србијом?

У току су завршне припреме за потписивање уговора којима ће се регулисати оперативни пословни односи партнера у послу складиштења гаса. Потписивањем тих документа биће испоштовано све што је договорено у међудржавном споразуму у вези са складиштењем гаса. Тиме су се стекли услови за развој једне комплетно нове енергетске делатности у Србији.

Да ли се размишља о другој фази градње и када би она могла да крене?

Основни услов за даље проширење складишних капацитета је постојање повећаног захтева за складиштењем гаса, што је условљено даљим развојем гасног тржишта у Србији и повећањем потрошње гаса. Пројекат Јужни ток, такође, може бити изузетно велик повод за проширење капацитета складиштења. На крају, не и најмање важно, даљим ширењем интерконекција Србије са земљама у региону, може се појавити потреба за проширењем складишних капацитета. Поред саме изградње складишта неопходан ће бити и даљи развој регулативе везане за енергетску делатност складиштења. Из наведеног се види да потенцијал за проширење капацитета постоји. Са своје стране предузеће „Банатски Двор“ ће дати све од себе да допринесе стабилности снабдевања гасом свих потрошача у Србији, и да постане поуздан партнер на којег је могуће ослонити се у сваком тренутку.

Јасна Петровић

-------------------------------------------------------------------

Србијагас упутио захтев за поскупљење гаса

Јавно предузеће „Србијагас” званично је упутило захтев Агенцији за енергетику за повећање цене гаса, речено је Танјугу у тој агенцији.

Очекује се да ће гас поскупети у просеку за 15 одсто, а за домаћинства између 10 и 12 одсто, најавио је почетком ове недеље генерални директор „Србијагаса” Душан Бајатовић. Он је додао да би гас реално требало да поскупи за око 30 одсто, али и нагласио да Влада Србије, која доноси коначну одлуку о промени цене гаса, неће дозволити реално поскупљење јер би се тиме нарушила макроекономска стабилност земље. Највероватније је да ће тај енергент поскупети у просеку за 15 процената, најавио је Бајатовић, али није могао да каже када ће нове цене гаса почети да важе.

У Агенцији за енергетику кажу да је потребно око месец дана да се обаве све потребне анализе о промени цена гаса, које ће важити за „Србијагас” али и за остала 34 дистрибутера. „Влада неће у овом моменту дозволити поскупљење гаса које диктирају тржишни услови, јер би то нарушило макроекономску стабилност у Србији и „Србијагас” ће то морати да испоштује”, прецизирао је Бајатовић.

Гас мора да поскупи, јер је то увозна роба, указао је он и додао да би цена цена гаса требало да буде између 47 и 49 динара по кубном метру. Само Београдске електране дугују „Србијагасу” око пет милијарди динара за потрошни гас, навео је он и подсетио да је остао и споран дуг у вредности од 1,8 милијарди динара колико Влада Србије дугује „Србијагасу” за бенефицирану цену домаћинствима.