Одлазак у пензију не значи и дефинитивни губитак избора шта ће пензионер да уради сa својим статусом. Ако оде у инвалидску пензију и дочека старосну, има могућности да бира између две принадлежности и одлучи се за ону коју ће дуже примати и која ће бити већа. Оде ли у старосну пензију доброг здравља, а при том му се посрећи да на тржишту има посла у његовој струци – може се поново пријавити на обавезно осигурање и уз просечан чек од око 21.000 динара настави да прима и плату.

У Фонду ПИО кажу да није редак случај да појединци испуне услове за коришћење више пензија, али по постојећем закону могу да примају само једну. Да би направили прави избор требало би да поднесу захтев пензијском фонду за обрачун принадлежности који ће им помоћи да реше дилему.

Инвалидски пензионер не само да има право да, уколико је у међувремену стекао услове за старосну пензију, почне да прима други чек, већ и да преломи с којим датумом жели да му се исплаћује старосна пензија. Па, уколико је износ нове, старосне пензије, мањи од оног који је до тада примао, пензионер може да затражи да му се старосна пензија призна од дана подношења захтева за нову принадлежност. А може да настави и да прима инвалидску пензију, уколико му се то више исплати.

У Фонду ПИО ипак кажу да је мали број случајева када је старосна пензија већа од претходне, инвалидске, јер је углавном реч о пензионерима који су тај статус стекли по старом закону, односно када се за просек пензија узимало последњих 10 година радног стажа. Данас се у обзир узимају све године проведене на послу од дана заснивања радног односа.

За разлику од инвалидских пензионера, старосним одласком у пензију могу да наставе да раде тако што ће се пријавити или на матичну евиденцију или хонорарно. Иако се за већину инвалидских пензионера сматра да нису више радно способни, због чега су и пензионисани, има оних који могу да раде, па се управо зато и одлучују да ставе тачку на инвалидску и почну да примају старосну пензију.

Дакле, старосни пензионери нити губе право на пензију нити им престаје исплата принадлежности и када се по пензионисању пријаве на обавезно осигурање, или раде по уговору о делу, објашњавају у ПИО фонду. За разлику од њих, примаоцима породичних и инвалидских пензија закон не иде толико наруку, тако да су они ускраћени за ту могућност.

У Фонду ПИО напомињу да, уколико је жена корисник инвалидске пензије и поднесе захтев за породичну после смрти супруга, биће донето решење којим се утврђује право на породични чек с тим што јој закон омогућава исплату повољније, веће пензије.

Дакле, ако је инвалидска пензија у овом случају већа од породичне, утврдиће се право на породичну принадлежност, а жена ће наставити да прима повољнију пензију, закључују у ПИО Фонду .

Јасна Петровић

----------------------------------------------------------

Смањење пензија – више угрожених

Упитан да коментарише најаве Светске банке и ММФ-а да се пензије неће повећавати, те да ће пензијски систем остати неодржив, Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, каже за „Политику” да је недопустиво рећи да је учешће пензија од 60 одсто у просечној заради великодушност према српским пензионерима. Он истиче да је недопустиво да пензије падају испод овог нивоа, јер би се само повећао број социјално угрожених, због чега је неопходно прописати доњу границу, испод које оне не смеју да падају.

Иницијативу да се пензије убудуће усклађују само са стопом инфлације, као што је то случај у земљама ОЕЦД, Ненадић оцењује као прихватљиву само ако не би било велике разлика између цена и раста плата. Битно је да инфлација не обезвреди пензије. Ако је инфлација једноцифрена и пензије прате њен раст, суштина ствари се не мења. Биће невоља ако инфлација оде на 15 и више процената. У том случају оне ће реално почети да губе на вредности.

У земљама ОЕЦД инфлација је два-три одсто, тако да је тамо праћење пензија с растом цена на мало само „фино штимовање”.

----------------------------------------------------------

У државном фонду за 8,9 хиљада више пензионера

Број пензионера државног пензијског фонда повећан је од краја прошле године до 30. јуна ове за 0,56 одсто, што значи да је ова милионска популација бројнија за 8.891 пензионера, потврђено је јуче у Фонду ПИО.

У односу на крај претходног тромесечја, број корисника добровољних пензијских фондова порастао je за 2,7 одсто, тако да је данас њихов укупан број 162.550. Истовремено је број уговора о чланству увећан за око 3,8 процената и износи 211.195 корисника.

Јасна Петровић