Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић очекује да ће цене наставити да падају све до краја године, а да ће малаксавању инфлације кумовати претежно ниска тражња, односно ниска куповна моћ грађана, о чему сведочи и смањен промет робе у малопродаји. Ипак, све то ће бити недовољно да НБС до краја ове године оствари свој основни циљ – да инфлација не буде већа од шест одсто. Очекујемо да се то догоди у првом полугодишту следеће године, још једном је поновио први човек централне банке. Иначе, у августу је раст цена на међугодишњем нивоу износио 10,5 одсто.

– Због тога је Извршни одбор НБС одлучио да додатно релаксира монетарну политику, како би се инфлација, без већих осцилација, довела до циља – овим речима је гувернер коментарисао одлуку централне банке да „појефтини новац”, односно смањи референтну каматну стопу са 11,75 на 11,25 одсто.

Како ће се ова камата, према којој се одређују камате комерцијалних банака, кретати у будућности – у највећој мери зависиће од тога да ли ће се појавити нови ризици на међународном тржишту, али и од тога како ће влада кројити фискалну политику, процењује гувернер. И док Министарство финансија, у складу са договором са ММФ-ом, увелико прекраја државну касу, односно спрема ребаланс буџета за ову годину, из централне банке саветују на који начин би требало постићи уштеде, како минус у каси не би прешао нови лимит од 132 милијарде динара.

– Из угла привредног развоја најбоље би било да се уштеде направе у текућој потрошњи. Важно је у овом тренутку бити реалан, као што је важно и поштовање фискалних правила којим се ограничава прекомерно задуживање и потрошња државе – сугерисао је гувернер.

Текући расходи у буџету подразумевају издатке за плате, пензије, доприносе, али и неометано функционисање државне управе, док капитални расходи представљају улагања државе. Досадашња пракса показује да је ребалансом буџета углавном жртвован развој, односно инвестициона, уместо текуће потрошње.  

Гувернер, ипак, очекује да ће после стагнирања економског раста у другом тромесечју, до краја године бруто домаћи производ наставити да расте, иако је током минулих преговора са ММФ-ом тај раст смањен са три на два одсто.

– После релативно високог раста у првом и стагнације у другом тромесечју, очекујемо да ће, упркос нешто лошијим резултатима индустријске производње и трговине, економска активност у наредном периоду наставити да расте. Опоравак ће у трећем кварталу у највећој мери бити последица бољих резултата у сектору пољопривреде и саобраћаја – сматра гувернер Шошкић.

И раст кредита привреди и становништву наставља да успорава, док је са друге стране удео проблематичних зајмова достигао ниво од 18,4 одсто.

– И даље постоји раскорак између привреде и становништва. Односно, око 22 одсто привредника има проблема са враћањем зајмова, док је осам одсто становништва у доцњи – навео је Шошкић.

А да ли ће се проблематични зајмови смањити у највећој мери, зависиће од тога да ли ће економска активност у наредном периоду почети да расте, као и шта ће доприносити том расту.

Поводом све гласнијих захтева привредника, али и једног дела представника власти, да се смањењем обавезне резерве ослободи новац за привреду, гувернер је истакао како НБС не жели да подстиче финансирање које ствара валутне ризике и које кориснике кредита може да доведе у озбиљне проблеме. Он подсећа да је на дугорочне зајмове као и на динарске кредите обавезна резерва смањена.

А. Телесковић