У листу „Политика” је 29. јула 2010. године на 13. страни објављен текст под насловом „Банкротирао Подрум Палић“, потписано од новинарке Александре Исаков. Поводом овог текста дајем овај деманти и тражим да се на истој страни објави следеће:

Објављени текст је написан не у циљу информисања јавности о економској судбини још једног предузећа, некада надалеко познатог „Подрума Палић”, већ текст има за циљ да се изношењем неистина и паушалних оцена, ја прикажем у јавности у најнегативнијем смислу. Тако је у том тексту дат нетачан податакда сам ја власник „Подрума Палић“. Да је потписник новинског текста извршила увидом у власничку структуру „Подрума Палић”, утврдила би да ја нисам власник.

Ваш новинар у овом тексту само селективно даје информације, па тако наводи како је „Подрум Палић” подигао кредит код Комерцијалне банке, а да при том не објављује ко је подигао кредит код Комерцијалне банке. Ако има смелости да објављује нетачне податке и селективне информације, онда је за очекивати и да зарад професионалне и људске храбрости, објави име и функцију онога ко је подигао кредит у износу од четири милиона евра код Комерцијалне банке, када га је подигао и како је тај кредит потрошен.

Ако је Ваш лист имао смелости да објави текст са толико неистина, инсинуација и крајње непрофесионалног приступа, онда би требао да има и смелости да објави име и презиме тајног саговорника („извор вашег листа”) који изгледа да о мени располаже са више података од мене самог. Или, имајте смелости да проверите да ли је Ваш новинар правио конструкције у нечијем интересу (вероватно Вашем новинару познато) на бази нетачних података и инсинуација.

Да сте мало озбиљније истражили целу ствар уочили бисте и необичност да наводни повериоци улазе у послове имајући у виду да би се у случају евентуалног неизмирења наводних обавеза могли наплатити из замишљене вредности бренда. Први пут чујем, а тако вероватно и свако ко има иоле пословне памети, да када се са неким закључује посао, да се има у виду вредност бренда. Ваш новинар има могућност да провери, са својим тајним саговорником, да ли је саговорник упознат и са спором Војин Ђорђевић и Владе Дивац и да би требало да уследи вештачење које ће установити ко је коме шта дужан и ко је шта платио и чијим новцем. Ако саговорник Политике уопште постоји и није измишљен, дајте му онда шансу да се јавно суочи самном, а ако то не жели онда бар објавите разлоге зашто то не жели.

Ја сам Вама љубазно понудио одговарајућу документацију и иста та документација постоји и код надлежних државних органа и институција у Србији али се Ви нисте никада мени обратили, већ сте наставили да износите разне конструкције и неистине којима уствари позивате на јавни линч. Интересантно је да до сада нисте проверили шта се дешава са кривичним пријавама које сам ја поднео.

То што вам недостаје професионална храброст за писање о стварима који би показали да се уствари ради о покушају организоване пљачке највреднијег што је створио Војин Ђорђевић, није разлог да износите неистине о мени.

Хвала Богу постоје људи који на закон и истину гледају другачије, па им је цео случај више него интересантан, а са сваким вашим написом још интересантнији.

Уверавам Вас да ћу наставити са изношењем целог случаја, у који се и Политика укључила сакривена иза тајних саговорника, како у институцијама које имају способности да јасно разлуче истину и неистину и где су закон, право и држава светиња, а не средство за остварење личних интереса, тако и путем надлежних институција у иностранству.

Истичем да се са оним што сам створио – два водећа српска бренда „водавода” и „горки лист”, и својом визијом да од њих направим два светска бренда и креирам многе нове, ја немам разлог да се кријем, већ сам напротив поносан, па да ли се очигледно крије Ваш саговорник.

На свом стваралачком и визионарском путу сам се срео са незаконитостима уписа и преузимања 100 одсто власништва над мојим предузећем, покушајима отимачине, притисака, у ситуацији да гледам како други незаконито и више од три године управљају са два некада изузетно профитабилна и перспективна предузећа која су чујем данас у стечају, а на жалост ради се о предузећима „Вода вода” доо и „Горки Лист” доо.

Све што ми се дешавало, као и оно кроз шта пролазим, укључујући и објављивање Ваших текстова, може ме успорити, али не и обесхрабрити, јер имам и сувише много лепог што треба да претворим од идеје у реалност.

Војин Ђорђевић

(Сутра: одговор „Политике”)