Економија
Киша узела данак
Осим учесталих падавина које ометају жетву, велику муку ратарима задају ниска цена и слабо интересовање за откуп
Врбас – Учестале кише у минулих месец дана у великој мери су пореметиле жетелачке радове и, како тврде ратари средње Бачке, потпуно уназадиле род пшенице, јер су приноси за петину мањи него лане, а и квалитет зрна је испод просека.
Додатну забринутост пољопривредника представља и садашња цена хлебног жита, која се на Продуктној берзи креће у распону од 9,50 до 10,50 динара за килограм, што је 30 одсто мање него у прошлогодишњој жетви.
Од очекиваног берићета неће бити ништа, будући да ни највећи оптимисти више не верују да ће од овог посла имати неке вајде, пошто само трошкови обраде једног хектара пшенице, без косидбе, премашују 45.000 динара.
– Да бих био на „позитивној нули“, са производњом на двадесет хектара, требало би да добијем просечан принос од најмање пет и по тона, што је ове године немогуће достићи. А још ако будем морао да платим сушење зрна, пошто је влажност од 16 до 18 одсто, а и трошкови складиштења су велики, онда је готово исплативије заорати пшеницу него је жњети – каже Звонко Бошњак, паор из околине Врбаса.
Према речима Светислава Мушикића, директора ЗЗ „Задругар”, тренутна цена пшенице је у односу на трошкове производње понижавајуће ниска, а не би смела да буде испод 17 динара за килограм, као што је то одредио Задружни савез Војводине. Држава је, истина, покушала да притекне у помоћ сељацима и плаћала 13 динара за килограм хлебног жита, али само за лимитираних 65 хиљада тона, колико је откупљено за Робне резерве, што је, каже Мушикић, безначајно у односу на укупни очекивани род у Србији.
За разлику од великих аграрних система који поседују велике силосе, мања пољопривредна домаћинства и земљорадничке задруге суочавају се са недостатком складишног простора, па многи одлучују да род одмах с њиве продају млинским организацијама по тренутно важећој цени. Ипак, бачки паори су као сламку спаса дочекали отварање јавних складишта, након интервенције владе Србије, што им омогућава да сачувају пшеницу и сачекају, можда, повољније услове продаје. Охрабрује и то, сматра Славко Радовић, директор ЗЗ „Житница” у Бачком Добром Пољу, што ће део рода земљорадници моћи да користе и за куповину трактора на кредит, тако што ће половина вредности машине бити исплаћена у пшеници.
П. Копривица
Последњи коментари
Da li bi neko mogao da mi rekne: Koliko se hleba dobije od jednog kila psenice i posto je kilo hleba u prodavnici?
@eksvirgyinagrad 11.07, 17:53.Поштовани!Према истраживањима у Банату (Вршац) од 1 кг зрна пшенице просечног квалитета произведе се 680 грама брашна.Од 680 гр.брашна пекари произведу 920 гр.хлеба.Најјефтинији хлеб (којег проверено нема у продавницама у Вршцу од како је држава наредила смањење цене са 38 на 28 дин.за векну од 0,6 кг-600 грама)који се моше произвести на бази показатеља сведених на 1 кг пшенице је 920 гр.хлеба,што на бази цене векне од 600 гр. и 28 дин. представља 37,8 динара.Поред солидне зараде млинара и пекара на хлебу,чист приход представљају и сточно брашно-мекиње које је "нузпроизвод".
Iz clanka se vidi da su prinosi psenice manji za petinu (20%) od prethodnih. Od 5,5 tona/hektar pali su na 4,1 tonu/hektar (-20%). A cena psenice na Produktnoj Berzi je smesno niska - 9,5 do 10,5 dinara/kg - niza je za 30% umesto da bude 30% visa; jer sto je manje proizvoda, cena mu je veca a ne manja. Manipulatori na Produktnoj Berzi zgrcu 50% (20+30) trzisne vrednosti psenice u Srbiji. To postizu "kratkom prodajom" - prodajom onoga u cemu su kratki, da na kraju kad cena padne unovcili razliku. Tako masivnom kolicinom novca, vestacki snize cenu proizvodu na Berzi i za sebe zgrnu ogromne sume - nista ne proizvodeci. Literalno, to su "pijavice" koje sisaju krv nacije. Zato se proizvodjaci svega cime se trguje na Produktnoj Berzi, moraju udruziti, slati peticije vladi ili demonstrirati - zahtevajuci zabranu "Kratkih Prodaja" na Berzi. Iz komentara (12/07/2009, 10:31) se vidi da poljoprivrednik isporuci 1.000 grama psenice (po ceni 9,5 do 10,5 dinara) mlinaru koji, zadrzavsi 320 grama mekinja (32%), isporuci pekaru 680 grama brasna koji od toga proizvede 920 grama hleba, cija cena u trgovini na malo je 37,8 dinara. Prema tome, od prodajne cene hleba proizvodjac psenice dobije 25% do 27% a pekar i trgovac na malo dele ostalih 73% do 75%. Mlinar bi morao biti iskljucen iz ucesca u ceni hleba, jer, sa 32% u mekinjama, on je vec zaradio sigurno vise nego sto njegov rad vredi. Cena hlebu u Srbiji je skoro 10 puta niza nego u Americi, a ipak vlada srpskih politicara je smanjila cenu vekne od 38 na 28 dinara! I to u godini umanjenih prinosa psenice. Ne samo spekulatori na Berzi, nego i srpska vlada radi protiv poljoprivrednika. Troskovi obrade jednog hektara pod psenicom, kostaju 45.000 dinara, a, sa cenom psenice od 9,5-10,5 dinara/kilo, covek sa 20 hektara zapada u deficit od 60.000-120.000 dinara godisnje, plus troskovi kosidbe! U EU seljaci su izborili subvencije, ali tek kad su sirom Francuske traktorima i kombajnima zakrcili autoputeve paralisuci sav saobracaj.
