Последњих недеља у јавности се истичу предлози привредника да НБС смањи обавезну резерву банкама како би се подстакло кредитирање и привредна активност у земљи. Овај предлог, међутим, не узима у обзир неколико чињеница.

Прво – смањивање обавезне резерве представља додавање новца у финансијски систем (експанзивна монетарна политика). Када је инфлација увек изнад инфлационог циља, сви би требало да знамо, новац се не сме додавати у систем.

Друго – обавезна резерва је додатна гаранција штедње наших грађана. На сваких хиљаду евра девизне штедње грађана, 250 до 300 евра (у зависности од орочења) одлази на потпуно сигурно место, у НБС. Смањивање обавезне резерве би смањило и сигурност депозита грађана. У кризи, сви би требало да знамо, не треба доносити било какве мере које могу утицати на смањење поверења грађана у депозите у банкама.

Треће – обавезна резерва је један, а (референтна) каматна стопа НБС је други алат монетарне политике. Ако би се смањила обавезна резерва, сузио би се простор за даље смањивање (референтне) каматне стопе НБС. Смањивање каматних стопа, које већ месецима уназад спроводи НБС основни је начин подстицања привредне активности и запослености у земљи. Ако смањивањем обавезне резерве сузимо простор за даље смањивање каматне стопе, сви би требало да знамо, нећемо помоћи привредну активност и запосленост.

Четврто –ако би се смањила обавезна резерва, не постоји било каква гаранција да би банке у том случају смањиле каматне стопе или повећале кредитну активност. Зашто?  Да банке немају новца било би извесније да смањивање обавезних резерви допринеси расту кредитне активности и паду каматних стопа. Међутим, банке већ сада имају 97,5 милијарди динара које добровољно (без икакве обавезе) држе код НБС у оквиру РЕПО послова. Уз то, банке већ сада на својим девизним рачунима држе и 1,8 милијарди евра. Ако тај новац банке већ сада имају, а не дају га привреди, зашто би са додатним новцем било другачије?

Пето –шта би се, по свој прилици, десило када би се ипак, и упркос свему, смањила обавезна резерва? Додатне девизе би се највероватније додале на постојећих 1,8 милијарди евра на девизним рачунима банака уз ризик да се повећа раздуживање банака и одлив капитала из Србије. Додатни динари би се највероватније додали на постојећих 97,5 милијарди које банке држе код НБС. С тим што на обавезне резерве у динарима НБС плаћа банкама 2,5, а на РЕПО трансакције НБС референтну каматну стопу која је тренутно 10 одсто. Тих 7,5 процентних поена разлике билиби чист губитак за НБС, а чист добитак за банке без икаквог позитивног утицаја на привредну активност и запосленост у земљи.

Алтернативно, ослобођени динари могли би бити понуђени на девизном тржишту чиме би се могао дестабилизовати курс динара.

Ко би, на крају, имао непосредне користи од евентуалног смањивања обавезних резерви?

1. Од ослобађања девизних обавезних резерви због нешто виших каматних стопа на иностраним рачунима банака у односу на држање девиза код НБС, корист би имале –банке.

2. Због мањег простора за даље снижавање референтне каматне стопе на РЕПО трансакције између НБС и банака, корист би имале –банке.

3. Од ослобађања динарских обавезних резерви због виших каматних стопа на РЕПО послове НБС у односу на држање динарских обавезних резерви код НБС, корист би имале – банке.

Иако,начелно,немам ништа против додатног раста профитабилности банака у Србији, да ли ми заиста верујемо да је излаз из проблема у којима се налази српска привреда у предлогу који једини извесни исход има у додатном расту профитабилности банака? Разумео бих да овакав предлог долази од банака, јер се тиче њихових непосредних интереса, али не и од привредника.

Или су привредници можда, ипак, промашили тему, па, чини се, и адресу… Предлагачи као да су заборавили да НБС има друге законом дефинисане надлежности: стабилност цена и финансијску стабилност. Они суодлучили да своје проблеме и предлоге испостављају НБС као ненадлежној институцији за њихово решавање.Остаје нејасно зашто се заобилазе они којима би решавање проблема привредника требало да буде основни посао: министарства економије, финансија, животне средине, рударства и просторног планирања. Ако тежимо да Србија буде добро уређена европска држава, важно је да се навикавамо и на то да свака институција ради свој посао у дугорочном интересу грађана као и да сноси одговорност за резултате из своје надлежности.

Дејан Шошкић

Гувернер Народне банке Србије*