Последњих дана на полицама многих трговина поред млека недостаје и уље, а по овдашњем уобичајеном сценарију несташица води поскупљењу. Уљари потврђују да последњих дана из магацина, зато што су им залихе при крају, отпремају мање количине сунцокретовог уља. Снабдевање би требало да се стабилизује за десетак дана јер се већ прерађује нови род.
О евентуалној вишој цени произвођачи јестивог уља, међутим, нису расположени да причају. Жетва је у току и кажу да ће понуда и тражња за сунцокретом одредити његову цену, посредно и финалног производа.
Временске непогоде у свету смањиле су род сунцокрета, поготово у Русији која је постала трећи европски произвођач. На ову ситуацију берзе су већ реаговале. Извештаји показују да је тренутна цена сировог уља у северозападним лукама 872, а у црноморским 820 евра по тони. Уколико основа за утврђивање неке нове произвођачке, као и малопродајне цене буде око нивоа берзанске, извесно је да поскупљење и не може бити тако мало. Јер, садашња малопродајна цена уља је на нивоу сировог уља на берзама. А сем сировине треба рачунати трошкове рафинације, паковање, ПДВ, трговачку маржу, рабате и остало. Зато је сасвим извесно да уље за коју седмицу неће коштати 87-95 динара за литар као сада, већ за бар десетак или петнаестак динара више.
Секретар одбора за аграр у Привредној комори Србије Милан Простран каже да је извесно да ће јестиво уље поскупети.
– По мојој процени цене уља ће бити више за десетак одсто, не очекујем више. Јер, велика је конкуренција међу уљарама. Тржиште хране је, због временских непогода, бурно ове године. Храна ће, што је уосталом признала и централна банка, утицати на инфлацију. Ми имамо хране, али она мора да се плати – каже Простран.
Директорка новосадске Заједнице за индустријско биље Олга Чуровић каже да је разлог за несташицу само то што су лањске залихе јестивог уља при крају. По њеним речима откупна цена сунцокрета још није формирана, јер је жетва тек на почетку, а неке осетније ценовне ударе не би требало очекивати због велике конкуренције уљара. Сунцокрет се ове године жање с око 130.000 хектара што је довољно и за домаће потребе и за извоз. Обично се у домаћинствима и индустрији годишње потроши око 120.000 тона, а око 70.000 тона се извози.
Ј. Рабреновић