У очекивању да надлежни парлaментарни одбор за финансије извештај о ревизији прошлогодишњег буџета размотри пре предлога буџета за наредну годину, Државна ревизорска институција ће током ове недеље разврстати све евидентиране неправилности у трошењу државног новца и, на основу прикупљене документације током ревизије, рангирати их према тежини повреде доброг пословног понашања или, једноставније речено, тежини повреде прописа.

Чим се Одбор изјасни о ревизорском извештају, онде где су током ревизије откривене материјално значајне радње које указују на постојање елемената прекршаја односно кривичног дела, Државна ревизорска институција ће, како то закон налаже, без одлагања надлежним државним органима поднети захтев за покретање прекршајног поступка, односно кривичну пријаву. Уз то јавног правобраниоца ће обавестити о контролисаним институцијама, односно правним лицима која су са њима пословала, а који су нанели штету јавној имовини.

Ово је у изјави за „Политику“ јуче најавио председник Савета Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор Радослав Сретеновић, одговарајући на питање јавности „шта после констатација из извештаја – да ли ће и када они који су незаконито користили новац пореских обвезника за то и одговарати и какве им казне следују”.

Државна ревизорска институција ће, каже, како то и закон налаже, покренути поступке и поднети пријаве против појединаца и институција оном органу, за који оцени да у границама своје надлежности може да предузме мере против корисника јавних средстава који су прекршили обавезе доброг пословања. Судове, тужилаштво, МУП и друге органе којима се ДРИ обрати закон обавезује да на захтев ове институције одговоре у року од 30 дана: да обавесте ДРИ које су мере предузели, односно, ако ништа нису учинили образложе зашто нису.

Паралелно са покренутом процедуром пред поменутим органима, о случајевима тешког кршења закона Државна ревизорска институција ће обавестити и Скупштину. Радно тело Скупштине, надлежно за надзор буџета и других јавних средстава, односно скупштински одбор за финансије после обављеног претреса, на који се позива и корисник јавних средстава, донеће, у границама своје надлежности, закључак о препорукама и мерама које треба предузети. Тешко кршење обавезе доброг пословања прекршиоце може коштати и губитка функције. По закону, Државна ревизорска институција упућује надлежнима позив за разрешење одговорног лица (једног или више) и о томе обавештава јавност. Орган коме је уручен позив за разрешење одговорног лица, о позиву мора одлучивати и о својој одлуци обавестити Државну ревизорску институцију у року од 15 дана.

Законом о Државној ревизорској институцији предвиђене су и прекршајне казне од 5.000 до 50.000 динара за кршење процедуре у поступку и после ревизије, почев од казне за оне који не доставе ревизору потребне податке и документе у прописаном року до казне за неподношење извештаја по захтеву ревизора за отклањање неправилности. Новчано ће за прекршај бити кажњене надлежне институције и појединци који не одговоре на захтев за разрешење прекршиоца у случају теже повреде доброг пословног понашања.

Мада се генерални државни ревизор још уздржава од квалификација тежине повреда закона у појединачним случајевима, ако је судити по неправилностима евидентираним у првом ревизорском извештају, разлога за бригу од даљих потеза Државне ревизорске институције има у свим контролисаним министарствима, дирекцијама и управама. Рекло би се понајмање у Министарству за науку и технологију, на чији рад су ревизори, сем неких чини се процедуралних недостатака, имали најмање примедаба, а највише у оним институцијама које су грубо кршиле закон о јавним набавкама. На челу листе су сасвим сигурно Управа за заједничке послове републичких органа због стотине милиона динара вредних набавки и то без тендера или и без закључених уговора, и Министарство за заштиту животне средине које се против комараца, амброзије, крпеља борило тако што је послове укупно вредне 300 милиона динара поверило мимо тендерске процедуре. Странице неправилности ревизори су исписали и током контроле набавки компјутерских и услуга информисања у Министарству рада и социјалне политике, које, како незванично сазнајемо, није добило прелазну оцену ревизора за начин на који је користило државни новац.

Весна Јеличић