Просечна нето мајска плата од 33.463 динара или око 330 евра, која је номинално и реално мања него у априлу за 4,3, односно 5,5 одсто, полако, али сигурно губи трку не само са умереном стопом инфлације, већ и са курсом. Са сваким падом вредности динара у односу на евро или долар наше плате постају све тање. Срећа је, међутим, што се обезвређивање динара, због веома слабе куповне моћи грађана, још није у већој мери одразило на цене тако да инфлација у јуну није прешла 0,4 процента.

Да су наше плате међу најнижима у региону – није више ни за кога вест. Мука више је што је према проценама Републичког завода за статистику опао и број оних који их примају. Број запослених у предузећима у мају, у односу на април, мањи је за око 2.500 или 0,2 одсто. На све то ваља додати чињеницу да од укупног броја предузећа у Србији свега 18 одсто колико-толико уредно исплаћује месечне зараде. У привреди је у априлу просечна исплаћена зарада била 31.784 динара. У односу на претходни месец номинално је мања 4,1, а реално за 5,3 одсто.

Занимљиво је, међутим, да у тој општој уравниловци по сиромаштву, поједини облици својине мало одскачу. Према анализи часописа „Месечне анализе и трендови”, највећа просечна нето зарада од јануара до маја ове године у износу од 38.932 динара остварена је у државној, а најнижа у приватној својини и износила је 24.856 динара. Отуда не чуди „претња-захтев” радника Ваљаонице бакра у Севојну власнику Зорану Дракулићу да би они волели да поново буду – државно (друштвено) предузеће јер су плате у РТБ „Бор” (који послује с губицима) дупло веће од оних у Севојну.

У односу на исти период претходне године највећи пораст зарада, у процентима, евидентиран је у друштвеној својини(номинални 21 и реални од 16,2 одсто). То није изненађење јер је у том облику својине (који је иначе на уставном издисају) забележен и највећи пад масе исплаћених нето плата – номинално 27,7, а реално 30,5 процената. Одговор за све недоумице налази се у трећем податку – запосленост је у друштвеној својини опала за 40,2 процента.

У мешовитој својини евидентиран је номинални пораст просечне зараде од 13,3 и реални од 8,9 одсто. И у овом облику власништва, слично друштвеном, пад масе зарада је нешто умеренији (номинално 3,4, а реално 7,2 одсто), док је запосленост мања 14,7 процената.

У приватној својини, у обухвату запослених код правних и физичких лица у овом периоду, забележен је пораст просечне зараде (номинално 10,3 и реално 5,9 одсто). Повећана је и маса за исплату нето зарада (номинално 8,9, а реално од 4,6 одсто) уз пад запослености од свега 1,3 процента. Међутим, у потскупу приватне својине, који обухвата само правна лица, евидентиран је већи пораст просечне зараде (11,2, односно 6,9 одсто). Порасла је и нето маса за плате (14 и 9,5 процената) уз раст запослености од 2,5 одсто. У државној својини просечна нето зарада је у овом периоду номинално већа за 1,9, а реално мања 2,1 одсто. Исплаћена нето маса зарада номинално је већа за 0,4, а реално мања 3,6, док је запосленост мања за 1,5 процената.

У вишегодишњој игри курса, цена и свега оног што се догађа у сектору услуга не може се тражити нада да ће нам колико до краја године бити нешто, а идуће чак и знатно боље. Најбољи доказ да је криза иза нас, биће раст запослености, плата, стандарда и куповне моћи грађана, а то се не може постићи већим запошљавањем у држави и јавним предузећима, већ у приватном сектору, таквим каквим га имамо и новој индустријализацији попут оне у Баточини, Свилајнцу, Нишу, Лапову, Прокупљу… И да се не заборави – у пољопривреди, поготово њеним извозним гранама, према којима држава није увек мајчински расположена.

----------------------------------------------

Нафташи предњаче

У мају 2010. највеће просечне нето зараде остварили су запослени на вађењу сирове нафте и гаса – 95.164 динара. На другом месту су делатности организација на бази учлањења (коморе, удружења) – 72.893 динара. У финансијском посредовању просечне зараде су 71.861 динар, у ваздушном саобраћају – 69.850 динара, производњи кокса и деривата нафте – 69.328 динара, а у производњи дуванских производа – 68.932 динара. На дну листе просечних зарада су рибарство – 12.989, производња одевних предмета и крзна –14.605, прерада и производња робе од дрвета и плуте – 15.739 и производња радио ТВ и комуникационе опреме – 16.147 динара.

С. Костић

----------------------------------------------

Цветковић: Повећање запослености у другој половини 2010.

Председник владе Мирко Цветковић изјавио је да се повећање запослености у Србији очекује у другој половини ове године.

Он је казао да је Србија статистички изашла из рецесије у првом кварталу ове године, када је остварен раст бруто домаћег производа од 0,6 одсто, али да то још није донело повећање запослености. „Кључни индикатори указују да ће се тренд раста наставити и у другом кварталу године, при чему очекујем да стопа раста буде од 1,5 до два одсто”, навео је премијер.

Цветковић је истакао да ће влада наставити да спроводи краткорочне мере за подршку привредног раста, повећање запослености и унапређење социјалне сигурности најугроженијих становника.

Додао је да ће влада наставити структурне реформе да би се постигао дугорочно одржив раст привреде и порастао животни стандард грађана.

Бета