Meni

Економија

ИНТЕРВЈУ: ДЕЈАН ШОШКИЋ, гувернер НБС

Разочараћу шпекуланте

Пред нама је период стабилности. – Битно је пуно поштовање Закона о буџетском систему и договора о расту цена које су под директном државном контролом. – Плашим се раста политичких притисака на ново прекрајање државне касе. – Наставак аранжмана с ММФ-ом био би пожељан

Дејан Шошкић Фото Д. Ћирков

Не бих се изненадио да се догодине шпекуланти преваре. И они који шпекулишу са курсом, али и они који то чине са инфлацијом. На крају 2011. године ће бити разочарани, јер мислим да је пред нама период стабилности. Овако гувернер Дејан Шошкић у интервјуу за „Политику” види време које је пред нама. На констатацију да ће тешко наћи економисту који верује да ће раст цена на крају 2011. године заиста бити мањи од шест одсто, што је горња граница Народне банке Србије, гувернер Шошкић одговара: „Ево, ја сам економиста, а не мислим тако.” Каже да верује да је држава озбиљна и да ће се држати договора када је реч о расту регулисаних цена. Као што мисли да је тешко да пољопривредна сезона поново буде лоша. „Реално је мала вероватноћа да се две године заредом понови такав ценовни шок”, додаје. Не пориче да ће изазова, ипак, бити.

Кад помислите на следећу годину, да ли Вас облије хладан зној или можете да одахнете јер је најгоре прошло?

Следећа година ће бити и година изазова. Битно је пуно поштовање Закона о буџетском систему, али и, врло важно, поштовање договора о расту цена које су под директном државном контролом. Јер, два битна сегмента у укупној инфлацији зависе од чиниоца на које НБС не може да утиче. Једно су спољни шокови, као што су цене хране или нафте. НБС може да анулира негативне последице, да смањимо инфлаторна очекивања... Али кад тај шок уђе у ценовну структуру, немамо адекватан алат да на њега одговоримо. Позвао бих све да три пута размисле пре него што подигну цене, као и оне који су већ кориговали ценовнике да озбиљно размисле о појефтињењима. Јер тог повећања тражње на тржишту тешко да ће бити. Важније је да привреда функционише, него да се гомилају залихе.

И то је један од изазова, односно, инфлаторни притисак?

Две спирале су основни изазов за креаторе монетарне политике. Једна је преливање плата у цене и обрнуто. Друга је веза између курса и цена. Ако желимо да избегнемо та два негативна сценарија реално немамо другог избора него да користећи све расположиве инструменте монетарне политике истрајавамо на циљу за наредну годину. Да озбиљно спустимо инфлацију чим се потроши ефекат једнократног шока од скока пољопривредних цена. Јануарско одмрзавање плата и пензија ће верујем стварати мањи инфлаторни притисак од очекиваног. Јер, испоставило се да у буџету нема довољно средстава да се приходи повећају за пун износ инфлације у последњих шест месеци минуле године. Због инфлације смо страховали да ће корекција плата и пензија бити онаква како је претходно договорено.

Шта би се онда догодило са инфлацијом?

Неспорно би притисак на цене био већи. Дошло би до значајнијег раста плата и пензија, што би утицало на раст тражње, односно људи би више куповали. То би захтевало много рестриктивније мере НБС. А то увек има цену. Прва је видљива и реч је о трошењу девизних резерви и плаћању виших референтних каматних стопа банкама. Друга, не тако видљива, огледа се у паду ликвидности, економске активности и запослености. Конкретне последице повећања референтне каматне стопе су одложне, али поскупљују новац и највише, нажалост, утичу на смањење пласмана динарских кредита.

Кад прелистате буџет за 2011. годину, да ли владу видите као савезника у одбрани цена?

Делимично да. У делу где се застало у примени последњег договора са ММФ-ом из септембра када је реч о одмрзавању плата и пензија. Истини за вољу, испоставило се да је најбоље и са аспекта реалних средстава у буџету, али и утицаја на инфлацију, да смо се придржавали иницијалног договора са ММФ-ом да се примања не коригују пре априла 2011. године. У постојећем буџету бисмо волели да се већи део средства одваја за инвестиције, или враћање неповољних кредита. И није довољно да у буџету само постоје зацртана средства за те намене, већ и да постоји реалан капацитет државе да новац потроши за оно што је планирала. Посебно у домену капиталних улагања, односно у инфраструктуру.

Минуле године је од 33 милијарде динара, намењене капиталним инвестицијама, потрошена једва половина. Остало је јесењим ребалансом буџета отишло у потрошњу. То Вам није ишло наруку када је о одбрани цена реч?

Тако је. И то је оно што, претпостављам, представља ризик и за наредну годину.

Плашите ли се ребаланса, односно прекрајања државне касе?

Плашим се раста политичких притисака у том правцу. Mислим да постоји велика вероватноћа да ће се и наредне године у неком тренутку радити ребаланс. Надам се да нећемо доћи у позицију да средства намењена за инвестиције преусмеримо у текућу потрошњу. У овом домену, као што знамо, биће важна улога и Фискалног савета. 

Јесте ли то што причате сада рекли колегама из владе, будући да седите на седницама? Као економиста сте врло често указивали на то да комуникација између НБС и владе није баш најбоља?

Немам уопште проблем у комуникацији са премијером и ресорним министрима. Напротив, имам врло добру, коректну, колегијалну и редовну комуникацију на различите теме. Постоје питања око којих немамо иста мишљења, али рекао бих да је то у демократским друштвима нормално.

Морамо бити свесни да реформе захтевају време. Свако би с правом могао да каже да је већ прошло 10 година. Слажем се да смо могли да имамо боље резултате. Неспорно је, међутим, да је ситуација сада, упркос кризи знатно боља за грађане него што је била пре десет година. Али не можемо ни изблиза бити задовољни ако имамо мањи број запослених него на почетку ове деценије. Иако је један број радних места раније био „формалан“, односно нека радна места нису била продуктивна. То је бољка сваке земље која нема високи привредни раст. Ипак, добра приватизација је она која генерише нова радна места. Код нас то није био случај у довољној мери и на томе морамо још пуно да радимо. Добро је имати стабилан и јак финансијски сектор, али ми не можемо живети само од банкарства и трговине.

Баш сам хтела да питам да ли сте променили став, јер сте пре него што сте постали гувернер говорили како не можемо живети само од банака и да, док се не задими димњак на фабрици, нама неће бити боље?

Тако је. Здрав и реалан економски раст у Србији мора бити базиран на индустрији и пољопривреди.

А кад сте рекли да се у погледу на нека питањима са колегама из владе не слажете, да ли је наставак аранжмана са ММФ-ом једно од тих питања?

Нама би наставак аранжмана био пожељан. То је један од механизама који може да нам помогне да доносимо мање популарне, а исправне мере. Али и свака успешна ревизија ММФ-а у оквиру текућег аранжмана јесте допринос кредибилитету земље. Чим вам расте рејтинг, онда ћете моћи јефтиније и да се задужујете на тржишту. Овде не говоримо нужно о додатном задуживању већ о цени финансирања јавних расхода. Има, наравно и других предности. Сваки инвеститор који вреднује неко предузеће, ако је ризик земље већи, понудиће нижу цену за преузимање те фирме. Исто тако, свако ко планира инвестирање у ново предузеће, ако је ризик земље већи, захтеваће вишу тзв. интерну стопу приноса, због чега своје улагање може да одложи или одустане од њега. И обрнуто.

Ако смо усвојили измене Закона о буџетском систему које би требало да буду гарант да ће и после ММФ-а у Србији остати ММФ, односно да се нећемо задуживати и трошити преко мере, значи ли то да сумњате у примену овог закона?

Не желим да сумњам да се у Србији неће поштовати закони. Желим да верујем да је ово земља у којој се прописи без изузетка примењују, а они који не ваљају – мењају. Закон је тек донет и било би најприродније очекивати доследну примену. Али, није поента присуства ММФ-а само да минус у државној каси не буде већи од 4,1 одсто наредне године. Свесни смо ми тога и без ММФ-а. Али њихово присуство у нашој земљи је корисно још из најмање два разлога. Први је поменута добра перцепција у иностраној инвестиционој јавности, а други отварање одговарајућих додатних могућности финансирања – које не треба повлачити ако за њима нема потребе, али је добро да постоје „злу не требало“.

Аница Николић

-------------------------------------------

Врућа фотеља

Сели сте у врућу фотељу па сте прве недеље морали да примените неке рестриктивне мере. Замерате ли свом претходнику Јелашићу што раније није подигао референтну каматну стопу, односно, мислите ли да је већ било касно?

Не мислим да је било касно. Разумем монетарну политику НБС у првом делу године која је била условљена јако ниским нивоима цена. Тражња је, такође, била ниска и постојали су врло јаки дезинфлаторни притисци. Имали смо инфлацију испод доње границе и у тим околностима је било очекивано водити релаксиранију монетарну политику. Оно где се можда отишло корак даље, него што бих лично био спреман да одем, јесте истовремено смањење референтне каматне стопе са 8,5 на осам одсто и ослобађање дела ликвидности банкарском сектору због снижавања обавезне резерве. И једно и друго су прилично експанзивне мере. Не бих искључио могућност да је део нестабилности у мају и јуну био условљен и тиме. Али лако је бити генерал после битке.

-----------------------------------------

Круто радно законодавство

Очекујете ли да ће догодине раст економије од три одсто бити довољан да подстакне запошљавање?

Врло вероватно да три одсто раста неће бити довољно. Један од разлога верујем да лежи и у нефлексибилности радног законодавства. Односно, питање је да ли се у Србији лако и јевтино неко може запослити и евентуално остати без посла. Од тога ће зависити колико ће нових радних места бити отворено. Велико је оптерећење порезима и доприносима на нето плату, као што је и велики трошак отпуштање радника у случају вишка запослених. То чини да је рад као фактор производње скуп у ситуацији када је релативно обилан. Са чисто економског становишта то нема смисла.  

Недавно се млади економиста, заговорник државне интервенције, пожалио колеги, неолибералу, како му је мајка остала без посла и нико неће да је запосли. На шта му је овај одговорио: „Пет твојих мајки могу да униште и најбоље предузеће“.

То је нажалост понекад тачно. Отуда послодавци неће тако лако некога ни да приме у радни однос јер ако погреше – после имају проблем. Некада је једноставније плаћати човека да не долази на посао да не би нарушавао радну дисциплину и изазвао помањкање елана код других запослених. Морамо да се потрудимо да у читавом друштву подигнемо радне навике, етику и дисциплину. То је врло сложено питање без једноставних решења. Али, морам признати, понекад ми се чини да од домаћег радног законодавца нерадници имају више користи од радника.  

----------------------------------

Једноставнији речник

Поједноставили сте изражавање у последњој половини године. Новинари су се шалили да ће због стручних термина које користите једном да поставе питање у духу Вашег језика. На пример, „хоћете ли бити волатилни кад трансактори у систему, који се ниси хеџовали, почну да негодују због пруденцијалних мера које примењујете”?

(Смех). Мој одговор је да. Шалим, се, драго ми је да имате утисак да је мој речник постао једноставнији. Али немојте искључити могућност да су новинари у међувремену напредовали и то почели да прихватају као нормалан начин комуницирања. Моја јавна обраћања углавном су била у слушаоници пред студентима и ти млади људи били су навикнути на стручне изразе. Отуд је било потребно неко време за привикавање на нове околности.

објављено: 31.12.2010.

Последњи коментари

Goran N | 31/12/2010 13:19

Guverner snosi odgovornost sto je inflacija mnogo veca od planirane jer je u avgustu kupovao evre kao i u decembru oko cak 200 miliona evra i sprecio jacanje dinara na ispod 100 za evro a jedini razlog svim visim cenama i inflacije je obezvredjivanje dinara, jer su svi inpuiti visi, znaci kupovao je evre i tako poslao signal svima da mogu da dizu cene jer NBS nema nameru da dinar ojaca. Da je tada u avgustu dinar ojacao na ispod 100 za evro i da je odmah podigao kamatnu stopu, a ne tek nedavno sa 8 na 12, 5 ili 13% minimum, nikakvog skoka cena ne bi bilo a ni inflacije. Jedino kurs od oko 90 za evro donosi trend pada cena, nizu inflaciju pozitivan,signal investitorima, mnogo vece dinarske depozite i kupovinu dinarskih zapisa, a ako ostane aktuelni kurs od 106 salje se ponovo signal da svi mogu da nastave sa podizanjem cena, nece biti investicija i povecace se nezaposlenost jer su poslodavci primorani da otpustaju zaposlene zbog toga sto imaju sve vece devizne rate zbog pada dinara.

Zoran R. | 31/12/2010 15:56

Predviđeni budžetski deficit podeljen sa milijardu uvek daje tačan kurs evra na kraju sledeće godine. Znači, do kraja 2011. kurs evra će biti 120 dinara. Sve se to radi vrlo smišljeno i neko izvlači opasnu dobit iz tih špekulacija.

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније