Тешкоћа у пословању има колико и радних дана у години – закључак је који се намеће после само делимичног увида у одговоре анкетираних власника око 1.000 предузећа у истраживању Америчке агенција за међународни развој (УСАИД). На све домаће муке предузетника у Србији, као додатак следи и надолазећи нови талас економске кризе који се ваља Европом. Упркос томе, изненађује увереност 47 одсто испитаних да им 2012. година неће бити гора од ове на измаку. Шта више, оптимиста је чак 45 одсто, а само осам процената сматра да ће им догодине бити горе.

Иако међу привредницима преовлађује мишљење да им држава углавном отежава рад, аутори студије УСАИД-а указују да је Србија у побољшавању условапословања у последње три године значајно напредовала. Али и да су неискоришћене могућности за повећање конкурентности привреде и њеног раста још велике.

А да сектор малих и средњих предузећа може много више да допринесе економском расту, иако га је од 2009. наовамо криза највише погодила, потврђује оно што следи. Упркос наведеним неповољним околностима, 51 одсто власника малих и средњих предузећа и предузетника међу испитаним верује да ће догодине повећати профит, 52 одсто да ће проширити асортиман новим производима, а трећина тврди и да ће повећати број запослених.

Шта овај део пословне заједнице очекује од државе?

За почетак, да редовно плаћа своје рачуне за испоручену робу и услуге, али и да скрати рокове плаћања обавеза и између предузећа. Јер, како рече један од предузетника: ,,Дужнички лоби је велика ала, канцер који прождире добит”.

– Пошаљемо четир-пет фактура на наплату, вредности пар милиона динара, на ту суму потраживања држави платимо порез, а дужници, међу којима је и држава, ништа нам не плате. Због тога морамо да дижемо кредите – каже Зоран Дунђерски, власник предузећа ,,Екосан”.

А кад туже дужнике, на извршење судских одлука 41 одсто чека између једне и три године, а 22 одсто више од три године.

Иако се на наплату робе и услуге чека 120 дана, па и пола године, по резултату УСАИД-ове анкете неликвидност међу рангираним привредничким мукама тек на шестом месту (53 одсто испитаних). Чак 86 одсто испитаних је изјавило да им конкурентност највише подрива инфлација, 85 одсто порези на зараде, 81 одсто променљивост девизног курса, а 74 одсто променљивост каматних стопа.

– Кад би порези и доприноси били нижи, пристали би да их плаћају и они који раде у сивој зони, па би се већим обухватом обвезника више пара слило у државну касу – предлаже надлежнима Бехаџида Душтинац, предузетница из Новог Пазара.

Пре три године удружења привреде су државним органима доставила 340 препорука да се укину сувишни прописи и процедуре. Од тог је до сада је 196 укинуто, 36 је у процедури решавања, од 36 препорука привреда је одустала, а 72 нису решене. Ова ,,гиљотина прописа” у протекле три године омогућило је да привреда годишње уштеди 121 милион евра. Ипак. административнапроцедураипрописи још тешко падају предузетницима. Неки и не осећају олакшице.

–Кренуло се са ,,гиљотином прописа”, па се стало – утисак је Васе Лекића, власника предузећа „Фудленд”.

РезултатистудијеУСАИД су показали да административнеобавезекојенамећедржава, коштајупредузећауСрбији 4,2 одстобрутодомаћегпроизвода (БДП), односно 1,35 милијардиеврагодишње. ТасумајевисокаупоређењусаземљамаЕвропске уније. У Аустрији те обавезе коштају 2,8 одсто БДП, у Чешкој 2,9 одсто, у Данској 2,1 а у Холандији 1,7 одсто БДП. Додуше, неке од наведених држава чланица ЕУ су са ,,гиљотином прописа” почеле много раније. Тако су, на пример, државне административне обавезе холандску привреду 2001. Године коштале 3,7 одсто БДП.

Да су додатне уштеде на поједностављивању бирократских процедура у Србији и те како могуће, указује и Џо Лаутер, директор УСАИД-овог Пројекта за боље услове пословања. Према његовим речима, студијом спроведеном уз примену метода стандардних трошкова, препознато је више од 90 процедура уз могуће уштеде од око 67 милиона евра. милиона евра.