Главни разлог за забринутост, када је о предлогу буџета за 2012. годину реч, налази се на приходној страни касе, сматрају економски стручњаци. Већина наших саговорника сматра да су, због наставка рецесије и успоравања економске активности, приливи по основу неких пореза прецењени и да ће пад тражње вероватно узети свој данак. У бројкама гледано, према неким рачуницама, то ће буџет коштати неколико милијарди динара мањих прихода.

Највећи разлог за бригу стручне јавности је порез на додату вредност. По том основу, креатори фискалне политике, планирају знатан раст. Догодине би приходи од овог намета требало да буду за 21,4 милијарде динара издашнији него ове године. Међутим, рачуница економисте Мирослава Здравковића, показује да ће реално по том основу, приходи током целе године бити нешто нижи од очекиваних.

– И то под условом да се инфлација током 2012. године смањује, а номинални раст прихода од ПДВ-а расте за два одсто – објашњава Здравковић и додаје да је и ова процена оптимистична. Јер, у страху од другог таласа кризе, нико са сигурношћу не може да предвиди како ће се кретати економска активност. 

С обзиром на актуелна кретања, и Иван Николића, сарадник Економског института, пре очекује да ће приходи по основу ПДВ-а падати.

– Евентуално то може да се надокнадити неком ефикаснијом наплатом пореза – каже Николић.

Са друге стране, приливи од акциза требало би да буду чак 30 милијарди динара већи догодине, него на крају 2012. године. У Министарству финансија објашњавају да је то првенствено последица књиговодствене природе, јер се 20 милијарди неће сливати у буџет „Путева Србије”, већ у републичку касу. Николић у то објашњење не верује. За њега је овакав раст прихода по том основу најава знатно већег раста акциза од оног који се најављује. 

Простор за раст прихода постоји и у повећању ПДВ-а, али такву одлуку би после избора, евентуално морао да прати целокупан реформски пакет. Он би подразумевао како смањење расхода, тако и повећање неких стопа и ефикаснију наплату.

– Чињеница је да у повећању ПДВ-а постоји нека резерва, али што се мене тиче то је крајња мера. Јер, чак и у оним земљама у којима је овај намет повећан – та мера је само тренутно дала очекиване резултате. Повећање ПДВ-а само по себи није довољно – каже Николић.

Он подсећа да је овај намет у суседној Црној Гори нешто нижи, износи 17 одсто, док је у Македонији и Босни и Херцеговини 18 одсто. У Хрватској је 23,5 одсто с тенденцијом раста, док је у Мађарској чак 27 одсто.

Сашa Ранђеловић с Економског факултета највеће изазове на приходној страни касе види у порезу на додату вредност, као и у порезима и доприносима на зараде. Док је на републичком нивоу планиран пад прихода од пореза на плате због децентрализације, на консолидованом нивоу гледано планиранa је стагнација.

Раст прихода од акциза је првенствено последицачињенице дауместо убуџет ЈП „Путеви Србије”, 20 милијарди динара сада иде директно у републичкукасу, додаје. Такође, креатори фискалне политикепланирали су и раст неких минималних акциза, па ће и по том основу буџет забележити додатне приходе.Када је о ПДВ-у реч,раст ће бити остварен и због повећања економске активности, али и као последица раста цена. Такође,предвиђено повећање пензија и плата запослених у јавном сектору утицаће делимичнои на раст тражње.

– Чини ми се да је пад прихода од царина последица неколикофактора. Првенствено, реч јео усклађивању наших царина са Споразумом о стабилизацији и придруживању. Такође, то је и последица ребалансирања домаће привреде, јер нови модел раста подразумева окретање од увоза ка извозу.И тражња за увозном робом ће догодине, због успоравања привредне активности, бити смањена – оцењује Ранђеловић.