Мисија Међународног монетарног фонда, предвођена Јухом Кахконен, који ће, после одласка Алберта Јегера, водити преговоре, у четвртак, односно сутра, допутоваће у Београд. Ово је јуче за „Политику” најавио Богдан Лисоволик, стални представник ММФ-а у Србији. Према његовим речима, тиме ће започети технички разговори са експертима, али ће званично сусрети две преговарачке делегације почети следеће недеље.

Реч је о редовној посети мисије током аранжмана из предострожности који су наша влада и ММФ недавно постигли.

– Као и обично мисија ће проценити економска кретања и перспективе, посебно у светлу успоравајуће привредне активности у еврозони. Као што је то уобичајено, предмет разговора биће и примена фискалне, монетарне политике, али и структурних реформи, као и будућим потезима економских власти у оквиру програма. Конкретно, кључни услов за прву ревизију овог аранжмана биће усаглашеност буџета за следећу годину са фискалним правилима – каже Лисоволик.

Ако је ранија анализа Фискалног савета показала да ће догодине минус у каси, за 75 милијарди динара премашити закон, да ли је онда пред члановима нашег преговарачког тима тежак задатак? Чувари државне касе израчунали су да ће због примене Закона о финансирању локалне самоуправе, јаз у буџету бити већи за 40 милијарди динара. Уз то, првобитно су приходи у буџету били прецењени, а расходи потцењени, што отвара додатни јаз од око 35 милијарди динара. Без обзира на то што је у међувремену Министарство финансија вероватно направило неки план да овај јаз смањи, он је превелики да би могао да се покрије закидањем на ситним ставкама. А по Закону о буџетском систему, минус у каси не може да буде већи од 3,9 одсто БДП, односно свега онога што српска привреда створи за годину дана. Додатно, пред креаторима фискалне политике је још један изазов. Државни дуг Србије, по закону не сме да буде већи од 45 одсто, а већ у септембру је, према подацима Министарства финансија достигао 44,4 одсто.

– Србија је земља бајки и овде све може да се сложи, каже Мирослав Здравковић, уредник портала Макроекономија. Због тога не сумња да ће се, без обзира на тесне буџетске бројке, наћи неко прихватљиво решење.

– Добра вест је то што је пооштрена фискална дисциплина допринела бољој наплати пореза. То може да значи да ће дефицит у буџету за ову годину можда бити мањи од планираних 4,5 одсто – оцењује Здравковић.

Иван Николић, сарадник Економског института, прибојава се, међутим, да током преговора са фондом не дође до још једног смањивања процена привредног раста за следећу годину.

– Због Грчке и спорог опоравка може и то да нам се догоди. Током претходне посете мисије, економски раст је већ смањен са четири на три одсто. То, из угла буџета, може да значи да се опет сужава простор за минус у државној каси – оцењује Николић.

Он сматра да је током последње кризе ММФ прилично омекшао свој став тако да ће и овога пута бити попустљивији према нашим властима.

– Зато не очекујем тешке преговоре, иако је пуно отворених питања у буџету за следећу годину. Простора је све мање уколико желимо да поштујемо фискална правила која смо донели, а ако нећемо трошићемо онолико колико тренутак тражи. Верујем да ће се договор око буџета за следећу годину постићи, а да ћемо онда без сумње имати ребаланс – каже Николић и додаје да је било какво предвиђање, када је о следећој години реч, незахвално и тешко.

А. Телесковић