Према последњим подацима Националној служби за запошљавање пријављено је око 730.000 незапослених лица.Поједини економисти сматрају да их је бар за половину више, јер се не пријављују сви који су без посла.

Званична статистика тврди да је од септембра 2008. године до истог месеца 2010. број запослених код правних лица смањен за око 80.000 људи. Процена је да је код предузетника без посла остало 140.000, а у сивој економији је око 220.000 лица.

Кад се све сабере, у наведеном периоду без посла је остало око 440.000 људи.

– Запосленост код нас пада већ 22 године, а данас нам је продуктивност као пре 31 године – казује економиста Мирослав Здравковић, уредник портала макроекономија. – Запосленост расте у здравству, образовању и државној управи, што и није тако забрињавајуће, али је недопустиво мало запослених у прерађивачкој индустрији.

Председник Владе Србије Мирко Цветковић недавно је у обраћању представницима страних инвеститора рекао да је ,,тренутно стање српске економије посткризно”. Раст бруто домаћег производа је достигао три одсто, што је недовољно, али охрабрује тромесечно повећање извоза за 23,6 одсто. Има назнака да је заустављен раст броја незапослених, али је још рано тврдити да је реч о стабилном тренду.

Оно што највише забрињава је указивање људи из званичних државних служби да жељени тренд још није на видику.

– Број незапослених се повећава, а с тим и број сиромашних – упозорава Владан Божанић, начелник у Републичком заводу за статистику.

Божанић је недавно изјавио да је стопа незапослености већ премашила 20 одсто.

Реконструисана влада предузима мере. На снагу је ступила уредба којом се, смањивањем и ослобађањем од обавезе плаћања пореза и доприноса, подстиче запошљавање млађих од 30 и старијих од 45 година у приватном сектору, који је највише страдао у годинама кризе.

– Око 10 одсто грађана Србије је сиромашно, што не би било тако страшно да није много оних који су близу границе сиромаштва – изјавио је директор агенције „Ипсос стратеџик маркетинг” Срђан Богосављевић. –Ако један члан таквих домаћинстава остане без посла, оно се приближава тој граници.

Мирослав Здравковић сматра да у лечењу незапослености, као тешке друштвене болести са непријатним и скупим последицама, треба почети од сузбијања њеног узрока.

– Криза је у Србији најтеже погодила предузетнике – указује Здравковић. – Од почетка 2009. мање их је за четвртину, у Хрватској за петину, док је предузетништво најмање страдало у Словенији. Поготову није добро што број запослених у прерађивачкој индустрији брзо опада, док у јавном сектору расте. Словенија је једина од бивших југословенских република која у прерађивачкој индустрији има више запослених него укупно у државној управи, здравству и образовању. Од 2000. године Србија је преполовила број запослених у прерађивачкој индустрији, а до тада је у њој имала исти број запослених на 1.000 становника као Словенија данас. Требаће нам више од 10 година да вратимо тај однос.

Неодржива несразмера запослености у јавном и приватном сектору може се отклонити само повећавањем броја запослених у прерађивачкој индустрији, наглашава Здравковић, што је став целокупне стручне јавности. Само тако могу да се остваре већи порески приходи за лакше финансирање јавног сектора и одржавање јавног дуга.

Здравковић, као и његове колеге, залаже се за строгу контролу издвајања за пензије, здравство, образовање и јавну управу, уз постепено смањивање броја запослених у тим делатностима. Потребни су нам услови за брзо повећавање броја запослених у приватном сектору, нарочито у прерађивачкој индустрији.

Само већа просечна годишња стопа раста бруто домаћег производа од 5,8 одсто до краја ове деценије омогућава повећање запослености, а са тим и стандарда, указују економисти.