– „Hipo Alpe Adrija” banka ostaje u Srbiji. Ponosan sam na njeno poslovanje, razvoj i profitabilnost i u teškim uslovima kakva je sadašnja ekonomska kriza. Osnovu za ove rezultate predstavlja kako dobar menadžment i zaposleni, tako i dobri klijenti, izričit je u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” Gotvald Kranebiter, izvršni direktor banke, koju je krajem prošle godine, zbog neprilika u kojima se našla, preuzela Republika Austrija. Kranebiter je početkom aprila izabran na vodeću funkciju u toj grupi.

Kakva su vaša očekivanja u pogledu pozicije banke u narednom periodu?

– Ostaćemo u Srbiji i sa bankom i sa lizingom. Sa više od hiljadu zaposlenih i dve milijarde evra aktive, „Hipo” zauzima značajnu poziciju na tržištu finansijskih usluga u Srbiji. Želimo da očuvamo tu poziciju i da se istovremeno fokusiramo na efikasnost i profitabilnost, kao i na oprezno upravljanje rizicima i efikasno postupanje sa kreditima koji se ne otplaćuju.

Da li očekujete smanjenje cena kredita u narednom periodu kao posledicu stabilizacije tržišta regiona?

– Finansijska kriza je pogodila i Srbiju. Troškovi finansiranja su rezultat tržišnih uslova, rejtinga zemlje i troškova likvidnosti. Svi ovi činioci moraju na adekvatan način da reflektuju rizik poslovanja ovde, ali i na svakom drugom mestu. Jedini način za obezbeđivanje dugoročne održivosti je adekvatna profitabilnost.

Koliko ste zadovoljni s otplatom ovdašnjih zajmova?

– Povećan je broj zajmovi koji se ne vraćaju na vreme kao posledica ekonomske krize i njihov status nije onakav kakav očekujemo. Realistično govoreći, „Hipo” i celokupni bankarski sektor neće biti u mogućnosti da uskoro reši ovaj problem. Međutim, uz sisteme upravljanja rizicima i kontrole, sa dobro obučenim i sposobnim zaposlenima „Hipo” banke, bićemo u mogućnosti da se nosimo sa tom situacijom.

Kao potpisnici Bečke inicijative, da li ste zadržali ili smanjili svoje plasmane u Srbiji?

– „Hipo” u potpunosti poštuje odredbe Bečke inicijative.

 Država Austrija je zbog gubitaka preuzela „Hipo grupu”. Šta to znači za banku?

– Kao rezultat velikog rasta u protekloj deceniji, banka je nasledila znatne rizike. Ti rizici su postali još očigledniji kada je region pogodila svetska ekonomska kriza, pa je banka morala biti spašena i preuzela ju je Republika Austrija krajem 2009. godine.

Najavljen je izlazak banke iz mnogih zemalja – Ukrajine, Makedonije, Mađarske, Bugarske i Nemačke?

– Plan je da se banka koncentriše na svoja ključna tržišta u Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini. U Ukrajini, Makedoniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Nemačkoj bavićemo se postojećim poslovanjem i nećemo sklapati nove poslove. Za ova tržišta ćemo takođe razmotriti i ponude odgovarajućih kupaca našeg poslovanja. Što se tiče Crne Gore i Italije, gde bismo želeli da ostanemo i da sklapamo nove poslove, očekujemo da će Evropska komisija tražiti da pronađemo odgovarajućeg novog vlasnika u razumnom roku. Do tada, „Hipo” će Crnu Goru i Italiju smatrati punopravnim članovima grupe i obavljaće poslovanje na uobičajen način.

Kako to Evropska komisija nadzire vaš oporavak?

– Evropska komisija je tražila da „Hipo” obezbedi plan restruktuiranja za period do 2014. godine. Nacrt tog plana u ovom trenutku razmatra Komisija i on podrazumeva posebne mere koje je banka planirala da dostigne održivu profitabilnost. Očekujem da će ova diskusija trajati još nekoliko meseci.

Da li je tačno da državni službenici Srbije zaduženi za privredni kriminal ispituju da li je u banci bilo pranja novca, pronevere i sličnog?

– Namera novog menadžmenta je da se s nasleđem prošlosti pozabavi na ispravan, efikasan i transparentan način. Tim pravnika neprestano radi na svakom pojedinačnom slučaju i ukoliko postoji potreba, takvi slučajevi se predaju sudu. Ovakav pristup u bavljenju prošlošću predstavlja neophodnu osnovu za budućnost banke.

Prošle nedelje ste prisustvovali godišnjoj skupštini EBRD-a. Kakve utiske i zaključke nosite sa konferencije i kakva su očekivanja koja se odnose na ekonomsku perspektivu regiona?

– Činjenica, da je skupština EBRD-a održana u regionu jugoistočne Evrope, predstavlja sama po sebi veoma dobar znak. Duh na konfernciji bio je pozitivan. Mnoge finansijske institucije kako one regionalne, tako i međunarodne, potvrdile su svoju posvećenost ovom regionu i ukazale na naznake blagog poboljšanja ekonomske situacije.

Jovana Rabrenović