– „Хипо Алпе Адриjа” банка остаје у Србији. Поносан сам на њено пословање, развој и профитабилност и у тешким условима каква је садашња економска криза. Основу за ове резултате представља како добар менаџмент и запослени, тако и добри клијенти, изричит је у ексклузивном интервјуу за „Политику” Готвалд Кранебитер, извршни директор банке, коју је крајем прошле године, због неприлика у којима се нашла, преузела Република Аустрија. Кранебитер је почетком априла изабран на водећу функцију у тој групи.

Каква су ваша очекивања у погледу позиције банке у наредном периоду?

– Остаћемо у Србији и са банком и са лизингом. Са више од хиљаду запослених и две милијарде евра активе, „Хипо” заузима значајну позицију на тржишту финансијских услуга у Србији. Желимо да очувамо ту позицију и да се истовремено фокусирамо на ефикасност и профитабилност, као и на опрезно управљање ризицима и ефикасно поступање са кредитима који се не отплаћују.

Да ли очекујете смањење цена кредита у наредном периоду као последицу стабилизације тржишта региона?

– Финансијска криза је погодила и Србију. Трошкови финансирања су резултат тржишних услова, рејтинга земље и трошкова ликвидности. Сви ови чиниоци морају на адекватан начин да рефлектују ризик пословања овде, али и на сваком другом месту. Једини начин за обезбеђивање дугорочне одрживости је адекватна профитабилност.

Колико сте задовољни с отплатом овдашњих зајмова?

– Повећан је број зајмови који се не враћају на време као последица економске кризе и њихов статус није онакав какав очекујемо. Реалистично говорећи, „Хипо” и целокупни банкарски сектор неће бити у могућности да ускоро реши овај проблем. Међутим, уз системе управљања ризицима и контроле, са добро обученим и способним запосленима „Хипо” банке, бићемо у могућности да се носимо са том ситуацијом.

Као потписници Бечке иницијативе, да ли сте задржали или смањили своје пласмане у Србији?

– „Хипо” у потпуности поштује одредбе Бечке иницијативе.

 Држава Аустрија је због губитака преузела „Хипо групу”. Шта то значи за банку?

– Као резултат великог раста у протеклој деценији, банка је наследила знатне ризике. Ти ризици су постали још очигледнији када је регион погодила светска економска криза, па је банка морала бити спашена и преузела ју је Република Аустрија крајем 2009. године.

Најављен је излазак банке из многих земаља – Украјине, Македоније, Мађарске, Бугарске и Немачке?

– План је да се банка концентрише на своја кључна тржишта у Аустрији, Словенији, Хрватској, Србији и Босни и Херцеговини. У Украјини, Македонији, Мађарској, Бугарској и Немачкој бавићемо се постојећим пословањем и нећемо склапати нове послове. За ова тржишта ћемо такође размотрити и понуде одговарајућих купаца нашег пословања. Што се тиче Црне Горе и Италије, где бисмо желели да останемо и да склапамо нове послове, очекујемо да ће Европска комисија тражити да пронађемо одговарајућег новог власника у разумном року. До тада, „Хипо” ће Црну Гору и Италију сматрати пуноправним члановима групе и обављаће пословање на уобичајен начин.

Како то Европска комисија надзире ваш опоравак?

– Европска комисија је тражила да „Хипо” обезбеди план реструктуирања за период до 2014. године. Нацрт тог плана у овом тренутку разматра Комисија и он подразумева посебне мере које је банка планирала да достигне одрживу профитабилност. Очекујем да ће ова дискусија трајати још неколико месеци.

Да ли је тачно да државни службеници Србије задужени за привредни криминал испитују да ли је у банци било прања новца, проневере и сличног?

– Намера новог менаџмента је да се с наслеђем прошлости позабави на исправан, ефикасан и транспарентан начин. Тим правника непрестано ради на сваком појединачном случају и уколико постоји потреба, такви случајеви се предају суду. Овакав приступ у бављењу прошлошћу представља неопходну основу за будућност банке.

Прошле недеље сте присуствовали годишњој скупштини ЕБРД-а. Какве утиске и закључке носите са конференције и каква су очекивања која се односе на економску перспективу региона?

– Чињеница, да је скупштина ЕБРД-а одржана у региону југоисточне Европе, представља сама по себи веома добар знак. Дух на конфернцији био је позитиван. Многе финансијске институције како оне регионалне, тако и међународне, потврдиле су своју посвећеност овом региону и указале на назнаке благог побољшања економске ситуације.

Јована Рабреновић