Vulgarni kapitalizam u Srbiji

Isak Adižes (Fotodokumentacija "Politike")

Preduzetnički duh u Srbiji, a naročito ponašanje novih vlasnika i direktora preduzeća, po mnogo čemu je bliži vremenu ranog kapitalizma u Americi s kraja pretprošlog i početka prošlog veka nego savremenim menadžerskim shvatanjima, kaže za naše novine dr Isak Kalderon Adižes, profesor menadžmenta u SAD i poznati svetski savetodavac rukovodilaca najvećih kompanija i vlada širom sveta.
Posmatrajući završne godine sveopšte privatizacije u Srbiji, kaže, sve je više sklon zaključku da naši direktori i vlasnici preduzeća plaćaju ceh socijalističkom i samoupravnom nasleđu. Tada su, smatra dr Adižes, direktori preduzeća bili ugroženi. Sa jedne strane bila im je partija nad glavom, a radnici odozdo. Socijalizam i samoupravljanje nestaju sa scene i ti naši direktori, koji do juče nisu smeli ni da proslove reč kapital ili profit, menjaju poslovnu filozofiju za svih 180 stepeni. Sada su im ta dva pojma postala prave svetinje. Kunu se u njih. Njima je sve podređeno. Dojučerašnji samoupravljači i "vlasnici", radnici i ukupni ljudski resursi, koji su bili vrednost, postadoše skoro preko noći trošak koji treba što više smanjiti. A to je, smatra naš sagovornik, strašna konstrukciona greška sistema koji gradimo.

Takvu vulgarizaciju kapitalizma, kakva je na delu trenutno u Srbiji, dr Adižes tvrdi da još nigde nije video, osim još u nekim susednim državama bivše SFRJ. Neshvatljivo je, veli, da vlasnici i menadžeri naših novih preduzeća ne vide da je lakše izgraditi fabriku, i opremiti je savremenim mašinama, nego dobro obučiti i organizovati veoma motivisane ljude za rad. Tu je ključ uspeha. Jedino vredni i umešni radnici mogu da stvore profit. Oni su kapital, a ne fabričke hale ili mašine.

"Užasnula me nedavno izjava jedne radnice koja mi se, u sasvim slučajnom razgovoru, požalila da je svim zaposlenim u njenom preduzeću direktor ukinuo godišnji odmor. Kako? Morali su svi odreda da potpišu izjavu da se odriču prava na godišnji odmor, što je nečuveno" – kaže dr Adižes i dodaje da se kod nas na radnike i ljudske resurse gleda kao na pasivu, puki trošak, a ne na aktivu, koja zapravo donosi novac.

Takav kapitalizam, po njemu, nema humani lik. I nedopustiv je. Ne samo sa moralnog, već i sa ekonomskog, pravnog i ukupno društvenog stanovišta. Nažalost, kako primećuje, kod nas sindikati ne rade svoj posao. U svakoj iole tržišno i socijalno razvijenijoj zemlji na tako nešto, kao što je ukidanje godišnjeg odmora, digla bi se velika galama. U Srbiji, kako se dr Adižesu čini, još ne postoji neka vrsta pozitivne društvene energije koja bi pasivizirane radnike pokrenula, a vlasnicima preduzeća i menadžerima pokazala dokle se može ići u eksploataciji.

"Ovaj narod je navikao, da li samo zbog dugogodišnje diktature Slobodana Miloševića i sankcija, da ćuti i trpi. I socijalnu nepravdu, i korupciju, i besperspektivnost... Niko se ni na koga ne ljuti. Svi nešto čekaju, a Mesije nema", upozorava dr Adižes i dodaje da se i promenama mora znalački upravljati.

Srbija se, kaže on na kraju razgovora, već dosta dugo suočava sa velikom nezaposlenošću. Mnogo je mladih, školovanih, ali i iskusnih radnika na berzama rada. Nije li to već dovoljan razlog da se na valjan, sistemski način toj armiji ljudi ponudi mnogo više mogućnosti i šansi da dođu do svog posla. Makar i malog biznisa. Svaku privatizaciju, istina, prati rast stope nezaposlenosti, ali u jednom času ta krivulja na dole negde mora da stane i da krene naviše. Odgovor društva na taj izazov biće i najbolja slika kapitalizma srpskih boja u narednih pet do deset godina.

-----------------------------------------------------------

Rođeni Beograđanin

Malo je poznato da je dr Adižes rođen u Beogradu. Kuća mu se nalazi tačno preko puta Vukovog spomenika u Beogradu. Graniči se sa baštom poznate kafane "Orašac". Kada se sa roditeljima iseljavao iz posleratne Jugoslavije morali su da potpišu izjavu da se odriču svake imovine i vlasništva u njoj. Bilo je, kaže, vrlo tužno vreme. Prvo su Nemci uzeli živote pojedinim članovima porodice, a komunisti imovinu. Možda će mu, ko zna, jednog dana sadašnje vlasti vratiti dedovinu, ali on za sada nije veliki optimista u tom pogledu. Mnogo je obećanja, a malo dela.