Вулгарни капитализам у Србији

Исак Адижес (Фотодокументација "Политике")

Предузетнички дух у Србији, а нарочито понашање нових власника и директора предузећа, по много чему је ближи времену раног капитализма у Америци с краја претпрошлог и почетка прошлог века него савременим менаџерским схватањима, каже за наше новине др Исак Калдерон Адижес, професор менаџмента у САД и познати светски саветодавац руководилаца највећих компанија и влада широм света.
Посматрајући завршне године свеопште приватизације у Србији, каже, све је више склон закључку да наши директори и власници предузећа плаћају цех социјалистичком и самоуправном наслеђу. Тада су, сматра др Адижес, директори предузећа били угрожени. Са једне стране била им је партија над главом, а радници одоздо. Социјализам и самоуправљање нестају са сцене и ти наши директори, који до јуче нису смели ни да прослове реч капитал или профит, мењају пословну филозофију за свих 180 степени. Сада су им та два појма постала праве светиње. Куну се у њих. Њима је све подређено. Дојучерашњи самоуправљачи и "власници", радници и укупни људски ресурси, који су били вредност, постадоше скоро преко ноћи трошак који треба што више смањити. А то је, сматра наш саговорник, страшна конструкциона грешка система који градимо.

Такву вулгаризацију капитализма, каква је на делу тренутно у Србији, др Адижес тврди да још нигде није видео, осим још у неким суседним државама бивше СФРЈ. Несхватљиво је, вели, да власници и менаџери наших нових предузећа не виде да је лакше изградити фабрику, и опремити је савременим машинама, него добро обучити и организовати веома мотивисане људе за рад. Ту је кључ успеха. Једино вредни и умешни радници могу да створе профит. Они су капитал, а не фабричке хале или машине.

"Ужаснула ме недавно изјава једне раднице која ми се, у сасвим случајном разговору, пожалила да је свим запосленим у њеном предузећу директор укинуо годишњи одмор. Како? Морали су сви одреда да потпишу изјаву да се одричу права на годишњи одмор, што је нечувено" – каже др Адижес и додаје да се код нас на раднике и људске ресурсе гледа као на пасиву, пуки трошак, а не на активу, која заправо доноси новац.

Такав капитализам, по њему, нема хумани лик. И недопустив је. Не само са моралног, већ и са економског, правног и укупно друштвеног становишта. Нажалост, како примећује, код нас синдикати не раде свој посао. У свакој иоле тржишно и социјално развијенијој земљи на тако нешто, као што је укидање годишњег одмора, дигла би се велика галама. У Србији, како се др Адижесу чини, још не постоји нека врста позитивне друштвене енергије која би пасивизиране раднике покренула, а власницима предузећа и менаџерима показала докле се може ићи у експлоатацији.

"Овај народ је навикао, да ли само због дугогодишње диктатуре Слободана Милошевића и санкција, да ћути и трпи. И социјалну неправду, и корупцију, и бесперспективност... Нико се ни на кога не љути. Сви нешто чекају, а Месије нема", упозорава др Адижес и додаје да се и променама мора зналачки управљати.

Србија се, каже он на крају разговора, већ доста дуго суочава са великом незапосленошћу. Много је младих, школованих, али и искусних радника на берзама рада. Није ли то већ довољан разлог да се на ваљан, системски начин тој армији људи понуди много више могућности и шанси да дођу до свог посла. Макар и малог бизниса. Сваку приватизацију, истина, прати раст стопе незапослености, али у једном часу та кривуља на доле негде мора да стане и да крене навише. Одговор друштва на тај изазов биће и најбоља слика капитализма српских боја у наредних пет до десет година.

-----------------------------------------------------------

Рођени Београђанин

Мало је познато да је др Адижес рођен у Београду. Кућа му се налази тачно преко пута Вуковог споменика у Београду. Граничи се са баштом познате кафане "Орашац". Када се са родитељима исељавао из послератне Југославије морали су да потпишу изјаву да се одричу сваке имовине и власништва у њој. Било је, каже, врло тужно време. Прво су Немци узели животе појединим члановима породице, а комунисти имовину. Можда ће му, ко зна, једног дана садашње власти вратити дедовину, али он за сада није велики оптимиста у том погледу. Много је обећања, а мало дела.