Српски "дигитални ћира" убрзава

Драган Вукмировић

Српско "дигитално село" се увећава уз уочљиво опадање броја становника у нашој земљи. Најсвежији подаци Републичког завода за статистику упркос наведеној бојазни бодре наде и распламсавају очекивања. На дугом путовању у информатичко друштво домаћи "електронски ћира" убрзава успињући се кривинама "шарганске осмице".

Aли, информатичка "крвна слика" Србије побољшала се у односу на прошлу годину.

"То показује пораст употребе рачунара и збира корисника Интернета, у домаћинствима и појединачно", објашњава др Драган Вукмировић, директор Завода за статистику и ванредни професор за електронско пословање на Факултету организационих наука у Београду.

Који су главни показатељи таквих промена? Шта највише охрабрује истраживаче и стручњаке?

– У Србији 34 одсто домаћинстава има рачунар, што је повећање од 7,5 посто у односу на 2006. годину; 26,3 процента је прикључено на Интернет, а то је пораст од 7,8 процената у односу на лане. За 4,5 одсто порастао је број људи која користе рачунар, а за три одсто повећао се број лица која су се укључила на Интернет. То охрабрује и радује.

Међутим, брину велике разлике између малих и великих насеља. У градовима рачунар поседује 42,7 посто домаћинстава, малтене двоструко више него у селима – 21,6. Несразмера је уочљивија када се посматрају интернетске везе: у великим насеобинама 35 процената домаћинстава, а у малим само 13,7 процената. Погледају ли се подаци из претходне године, информатички јаз између села и града се продубио.

Зашто се споро уводе широкопојасне везе које обезбеђују веће брзине и више услуга?

– Међу одговорима на питање због чега нису увели широкопојасну (броудбенд) везу, најчешћи су: немам потребу (31,9 одсто), није ми доступна (25,3 одсто) и овај вид повезивања је сувише скуп (22,3 посто). Резултати истраживања показују смањење модемске и ИСДН конекције за 9,8 одсто, опет у поређењу с 2006. То је, пре свега, последица пораста употребе широкопојасне везе за нешто више од десет постотака. Морамо, свакако, да кажемо да је у Србији само 7,3 процента домаћинстава приуштило себи широкопојасну конекцију, која је у развијеним земљама поуздана мера информатичког развоја. У овом часу смо задовољни ма каквом врстом повезивања.

Како наша земља стоји у погледу старости рачунара?

– Испитивањем то није обухваћено, иако нема разлога да се то питање не разматра. Корисници редовно употребљавају рачунар и приступају Интернету, имају рачунаре последњих генерација. У прилог овоме је чињеница да је опрема, заиста, појевтинила јер је преполовљен ПДВ за набавку и нарасле су могућности кредитирања (месечна рата од 10 евра) што олакшава да сви који, баш, не живе у сиромаштву купе нови рачунар.

Зашто жене ређе користе компјутер? Преовлађују ли у томе заблуде (друштвене, културне) или нешто друго?

– Према полу испитаника истраживање показује да је у последња три месеца (почетак године) 45,9 одсто мушкараца и 36,7 посто жена користило рачунар. У случају Интернета однос је следећи: 35,4 процента корисника су мушкарци, а 24,5 процената су жене. То су неумољиви статистички показатељи, тумачења психолога, социолога и не знам кога још, можда особа женског пола, тек треба потражити. Лично мислим је да ови подаци, свакако, указују на несклад, друштвени, културолошки или неки трећи. Ја сам за равноправност.

Може ли се скромна информатичка писменост једино објаснити недовољним похађањем течајева и освежавањем знања?

– Само 10,5 одсто испитаника завршило је обуку у центрима за образовање одраслих, а још мање (6,8 одсто) стручне курсеве на захтев послодавца. И даље је изражена потреба за додатном подучавањем, што показује податак да је 49,5 одсто упитаних вештину стекло тражећи помоћ од колега, рођака, пријатеља, а 33 одсто кроз самостално учење. Пре бисмо могли рећи да се сусрећемо с формалном информатичком неписменошћу и недостатком информатичког образовања. Поносимо се да смо спретни и склони довијању, што информатичко доба не трпи. Неопходно је доживотно учење, и то се не односи само на информатичку делатност која је само подршка.

Где је место Србије у поређењу са суседним земљама, а пре свега с бившим југо-републикама?

– Узмемо ли у обзир проценат домаћинстава у европским земљама која имају рачунар, Србија се са 34 посто налази испред Румуније (26), Бугарске (25) и Македоније (21). Што се тиче интернетских прикључака, она је са 26,3 одсто испред Грчке (23), Бугарске (17), Македоније (14) и Румуније (14). Када погледамо колико је људи у поменута три месеца користило рачунар, Србија је са 41,2 посто испред Грчке (38), Македоније (34), Румуније (30) и Бугарске (30). Слично је са Интернетом: Србија са 29,9 процента предњачи испред Грчке (29), Македоније (25), Бугарске (24) и Румуније (21).

Тешко је поредити се с бившим југо-републикама, јер се истраживање, за сада, спроводи само у Македонији. Имамо разлога да верујемо да је у Србији боље него у Босни и Херцеговини и Црној Гори, а и у Албанији која није из исте групе. Корак за Хрватском није изгубљен, а Словенија је далеко испред.

Шта би требало предузети и ко то да уради да се убрза наш пут у информатичко друштво?

– Резултати су, превасходно, последица напора и потребе појединаца да се укључе на информатички аутопут. На реду су држава и удружења, попут Привредне коморе, да усвоје прописе и створе услове за ширење, првенствено електронске трговине и електронске јавне управе. Охрабрује што је основано Министарство за телекомуникације и информатичко друштво. Очекујемо да ће статистичка испитивања успети приказати бољитак већ следеће године.

Према којим начелима је спроведено ово истраживање? Колико су подаци поуздани?

– Према поступку (методологија) ЕУРОСТАТ-а (централна статистичка јединица у Европи) све земље чланице ЕУ спроводе ова истраживања на исти начин да би подаци били упоредиви. Поједина питања су обухватила три месеца (први квартал 2007), а за део је важила 2006. Телефонски је питано 2.000 домаћинства и исто толико појединаца (средишња Србија, Војводина и Београд) пропорционално броју домаћинстава. Обим узорка износио је 2000 домаћинстава и 2000 појединаца. Узета су у обзир домаћинства с најмање једним чланом између 16. и 74. године. Чињеница да су резултати послати у ЕУРОСТАТ-у и да су прошли веома подробну проверу довољно говори у прилог поузданости. Уосталом, Институт за информатику Хрватске понудио је Србији да оваква истраживања води за цео западни Балкан!

--------------------------------------------------------------------------

Испред Румуније, далеко од Словеније

Где је место Србије у поређењу са суседним земљама, а пре свега с бившим југо-републикама?

Узмемо ли у обзир проценат домаћинстава у европским земљама која имају рачунар, Србија се са 34 посто налази испред Румуније (26), Бугарске (25) и Македоније (21). Што се тиче интернетских прикључака, она је са 26,3 одсто испред Грчке (23), Бугарске (17), Македоније (14) и Румуније (14). Када погледамо колико је људи у поменута три месеца користило рачунар, Србија је са 41,2 посто испред Грчке (38), Македоније (34), Румуније (30) и Бугарске (30). Слично је са Интернетом: Србија са 29,9 процента предњачи испред Грчке (29), Македоније (25), Бугарске (24) и Румуније (21).

Тешко је поредити се с бившим југо-републикама, јер се истраживање, за сада, спроводи само у Македонији. Имамо разлога да верујемо да је у Србији боље него у Босни и Херцеговини и Црној Гори, а и у Албанији која није из исте групе. Корак за Хрватском није изгубљен, а Словенија је далеко испред, наводи Вукмировић.