Србију је јуче накратко, непосредно пре званичног одбројавања уочи проглашења добитника Нобелове награде за књижевност, потресла нетачна информација да је академик Добрица Ћосић лауреат овог престижног признања.

Затим је, са лажног сајта, имитације званичног сајта Нобеловог комитета, букнула права интернет кампања, а на мејлове медијских кућа почеле су да стижу наводне честитке Српске академије наука и уметности. „Вест о додели награде примили смо рано јутрос од секретара Шведске краљевске академије наука. Саопштење Комитета за доделу Нобелове награде можете видети на следећој адреси: http://www.nobelprizeliterature.org/”, део је овог и-мејла са лажном информацијом.
Није мали број медија који је поверовао у ову вест. Пренео је чак и „Гардијан”, али и Радио-телевизија Србије и Б92. Звонили су телефони у редакцијама: „Јесте ли чули да је Ћосић добио Нобелову награду?”

И све то док је на званичном сајту Нобелове награде још трајало одбројавање које смо пратили на редакцијским компјутерима.

Академик Ћосић није желео да коментарише гласине, самим тим што су његови укућани саму ту могућност оценили као немогућу, јер се такве ствари, као што су нам рекли не дешавају тек тако.

У лажном мејлу хакера, који је наводно послат са адресе САНУ, наведено је: и „ САНУ овом приликом изражава своју спремност да се свесрдно и целокупним својим снагама заложи на судбоносним задацима и историјским налозима још једног српског нобеловца Добрице Ћосића”, уз напомену да ће конференција за новинаре бити одржана током дана, а да ће време накнадно бити објављено.

Лажна вест прво се појавила на друштвеној мрежи „Твитер” са линком за сајт, који је скоро потпуно идентичан сајту Нобеловог комитета.

Хакери поставили и бројеве телефона Ћосића

Хакери су у лажном мејлу оставили и контакт телефоне Добрице Ћосића.

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности каже да закон предвиђа да објава података, која подразумева објављивање имена, презимена, адресе и бројева телефона, предвиђа сагласност личности. Шабић међутим напомиње да је закон донет пре две године и да теорија са праксом још није усклађена, јер су јавности и даље доступни именици са адресама и бројевима телефона.

Да ли има елемената кршења закона зависи од тога да ли су подаци господина Добрице Ћосића доступни јавности или не. Познато је да се годинама код нас јавно објављују именици са бројевима телефона – каже Шабић.

Бранко Стаменковић, руководилац Посебног одељења за високотехнолошки криминал Вишег јавног тужилаштва у Београду, рекао је за „Политику” да ова институција проверава ко је и како пласирао лажну вест.

– Уколико се након провере чињеница стекну битни елементи одређеног кривичног дела за које је надлежно ово јавно тужилаштво, као што би рецимо било кривично дело неовлашћеног приступа заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података, за које је запрећена казна затвора до три године, предузећемо даље кораке у правцу вођења преткривичног поступка. То подразумева утврђивање идентитета извршиоца наведеног кривичног дела као и обезбеђење доказа – каже Стаменковић.

У МУП-у Србије објашњавају да је највероватније реч о клонирању сајта Нобеловог комитета и постављању лажне странице на други сервер, такозваном фишингу. Наши саговорници кажу да ће се по налогу тужилаштва бавити испитивањем овог случаја.

Професор кривично-процесног права Горан Илић каже да је, поред кривичног дела из области високотехнолошког криминала, на Добрици Ћосићу одлука да ли ће поднети приватне тужбе против починилаца за повреду угледа и части.

Истраживањем по Интернету утврдили смо да је лажни сајт регистрован на наводног норвешког држављанина Гјорда Халворсена, са мејл адресом hgjorn@yahoo.com. Од података наведена је адреса наводног Халворсена, а заправо је реч о адреси Нобеловог центра за мир у Ослу.

Д. Вукосављевић

 Аутори пласирали лажну вест из бунта према писцу

Творци медијске преваре о награђивању српског писца Добрице Ћосића Нобеловом наградом објавили су да су то учинили да би „скренули пажњу српске јавности” на „опасан утицај (овог) политичара и писца”.

Неименовани хакери, који су се потписали као „група неплаћених, самоорганизованих веб активиста”, написали су на сајту на коме су и пласирали ту дезинформацију да Ћосић „делује деценијама, увек при врху власти и најближим круговима моћи”.

„Домен овог очигледно лажног сајта регистровали смо 5. октобра 2011. године, као симболично подсећање на дан када је наша земља пропустила историјску прилику да створи један другачији и бољи свет”, навели су хакери. „Србија се данас поново окреће рату, страху, смртоносном кичу деведесетих, насиљу према различитостима, националистичком конзервативизму и неискреном православљу. Верујемо да су мисли и политичко деловање Добрице Ћосића дубоко испреплетене са тим опасним системом вредности, који не престаје да нам прети”, пише на сајту, а преноси Бета.

Саопштење САНУ

БЕОГРАД - Поводом лажне вести да је Добрица Ћосић добио Нобелову награду за књижевност, из САНУ је јуче стигло саопштење да је ова вест у медије стигла и са електронске адресе sanu.bg.ac.rs@gmail.com.

Обавештавамо вас да поменута електронска адреса не припада САНУ и да САНУ није објавила саопштење у вези са доделом награде.

Ово је још један у низу напада на значајне институције у Србији са намером да се друштвене вредности у нашој земљи извргну руглу.

Цео случај биће предат Министарству унутрашњих послова и Јавном тужилаштву, специјалном одељењу за високотехнолошки криминал, каже се у саопштењу САНУ.