Оптужбе Друштва судија Србије на рачун Високог савета судства због (ре)избора судија се наставља. На конференцији за медије, одржаној пре три дана, председница Друштва судија Драгана Бољевић и њен заменик Омер Хаџиомеровић, обелоданили су да је ВСС, 23. фебруара, по налогу повереника за информације од јавног значаја, Друштву доставио одговор и део тражених докумената. Сва поменута писанија „окачена“ су на сајту Друштва судија.

По добијању документације, представници Друштва судија указали су на бројне недостатке у раду и противречне тврдње ВСС.

– Чланови Савета су у документу негирали да је био примењен тајни критеријум по коме не може да буде (ре)изабран судија чији је супружник адвокат. Међутим, у достављеним списима наводи се да је овај критеријум разматран и узиман у обзир „приликом оцене достојности, где је однос био злоупотребљен“. Нејасно је, онда, како је Савет дошао до сазнања о брачном статусу судија и занимању њихових супружника с обзиром на то да о томе не постоје званични подаци – тврди Бољевићева. 

Чињеница је, наводи она, и да се у персоналним досијеима судија којима је омогућено да изврше увид у њих, налазе статистички подаци о њиховим резултатима рада који се битно разликују, и то нагоре, од оних, које су кандидати званично добијали у својим судовима. Бољевићева тврди да се увидом у свој досије уверила да су њени резултати рада „преполовљени иако је у посматраном трогодишњем периоду остварила норму од 160 одсто, о чему сведочи и званични судски извештај“.

– Ти подаци су изражени супротно Судском пословнику. Резултати рада судија приказивани су према апсолутним бројкама решених предмета, а не с обзиром на ефективно радно време судија. У таквој, до сада непознатој табели, приликом обрачуна испуњености норме, другостепеним судијама, супротно важећим прописима, нису узимани у обзир предмети решени другачије осим пресудом. Тиме су незаконито дискриминисане судије на породиљским одсуствима, боловањима или оне које су током посматраног периода промениле судећу материју – наводи председница Друштва судија.

Иако су тражени, ВСС није доставио записнике са својих седница, тврдећи да су у њима садржана само изјашњавања чланова о кандидатима. Ово је, тврде у Друштву судија, у директној супротности са чињеницом која произилази из дневних редова заказаних седница ВСС, из којих се види да није било никакве расправе о избору појединих кандидата на најмање 17 од 36 седница, колико је одржано од оснивања Савета до 25. децембра 2009. године.

Из записника са 19. и 21. седнице (одржаних 23. октобра и 4. новембра прошле године) се, објашњава Бољевићева, види колико је мало времена Савет посветио разматрању рада кандидата.

– У записницима је наведено да је Савет „расправљао појединачно о сваком кандидату“. Када се, међутим, има у виду да је на првој од тих седница, која је трајала пет и по сати расправљано, осим о 399 кандидата за Управни суд, и о 632 кандидата за Апелациони суд у Београду, а на другој, која је трајала шест и по часова, о 813 кандидата за Први основни суд у Београду, намеће се закључак да је Савет у ствари расправљао 20 секунди о кандидату – наводи наша саговорница.

Анализа достављених докумената, према речима наше саговорнице, указује и на произвољност у раду ВСС чак и тамо где је он рангирао кандидате. Рецимо, од 12 кандидата изабраних први пут за судију, за Управни суд са ранг-листа судијских помоћника изабрано је четири кандидата са 15, 18, 19. и 21. од укупно 31 места и осам кандидата са 4, 11, 22, 46, 61, 73, 92. и 98. од 120 места са ранг-листе осталих кандидата.

Сви ови подаци који проистичу из аката самог ВСС, кажу представници Друштва судија, постају још више забрињавајући када се имају у виду објашњења за одлуку Савета да не поступи по Закону и не прибави мишљења судова у којима су радиле судије кандидати и непосредно виших судова.

Мирослава Дерикоњић