Тужилаштво за ратне злочине тражиће да се против припадника паравојне формације „Шакали”, осумњичених за ратне злочине на Косову и Метохији, спроведе финансијска истрага и да им се одузме имовина за коју се утврди да је стечена криминалом.

Овој формацији, коју су чинили углавном криминалци ангажовани за најтеже злочине и пљачке, сем убиства 41 особе у селу Ћушка, приписује се пљачкање становништва и присвајање њихове имовине у великим размерама.

По добијању наредбе, Небојша Минић, звани Мртви, покојни командант „Шакала” организовао би напад на цивиле албанске националности у селима око Пећи.

Напад на Ћушку, удаљену три километра од Пећи, организован је 14. маја 1999. године, у преподневним сатима. Јединица се поделила у групе, а петорица осумњичених напала су село поред главног пута где су се налазиле куће породице Агима Чекуа, бившег премијера Косова. Дошли су до куће Хаџи Чекуа и укућане под претњом оружјем натерали да се окупе у двориште Кадрија Чекуа. Ту су од њих одузели новац, дагоцености и лична документа. Кадри Чеку је затим убијен са шест пројектила, кућа је запаљена, а у њој су изгорели његови посмртни остаци.

Осумњичени су затим приморали Хасана Чекуа, оца Агима Чекуа да уђе у амбар, где му је Минић ловачким ножем пререзао гркљан, а затим запалио амбар, као и још пет кућа.

Друга група осумњичених у другом делу Ћушке избацивала је укућане из њихових породичних кућа, из којих су узимали вредније ствари, новац, златан накит, сатове и друге драгоцености. Од једног човека одузели су путничко возило марке „пежо“, док је његов сусед камионом носивости 10 тона, откупио живот сина. У тај камион „Шакали ” су касније натоварили комплетан намештај одузет из две куће. Током пљачке убијенo je још неколико људи, а један од осумњичених ножем је на грудима урезао четири „С” човеку од кога је претходно отео 100.000 марака како би поштедео живот његовом сину. Затим су том човеку наредили да уђе у дворишни тоалет на који су испалили више рафала, при чему је убијен.

У нападу на Ћушку спаљено је свих 30 кућа које су ту постојале. Део становништва натерали су да уђе у тракторе којим су пребачени у правцу Албаније. Неки од заробљених цивила затворени су у три куће у којима су осумњичени на њих испаљивали рафале, а оне који би још давали знаке живота „оверавали” су пиштољем. Куће са телима касније су спаљене. Игром случаја, из сваке куће по један цивил успео је да се спасе. Командант „Шакала”, како се сумња, задржао је део плена за себе, а део је поделио припадницима јединице.

Бруно Векарић, портпарол Тужилаштва за ратне злочине каже да је у прикупљању информација о овом злочину доста помогло правосуђе Еулекса као и Фонд за хуманитарно право. О злочину у Ћушкој било је речи на суђењу генералу Властимиру Ђорђевићу пред Хашким трибуналом.

Формацију „Шакали” чинило је више од 100 људи. Према подацима Фонда за хуманитарно право, у Пећи и околини деловало је више паравојних јединица. Од „Шакала” је познатија група која је себе звала „Муње”, а све групе су, према информацијама ФХП биле под контролом МУП-а Србије. Небојша Минић, познат и као командант Мртви, човек је кога је полиција често користила управо за овакве задатке. На подручју Пећи деловала је и Јединица за специјалне операције као и посебне јединице полиције.

Поред злочина у Ћушкој, на сличан начин нападнута су истог дана и села Пављан и Захаћ. Према речима Наташе Кандић, директорке ФХП, то сведочи да злочин у Ћушкој није био инцидент, већ део организованих злочина на том подручју.

Прве податке о спаљивању тела дале су жене убијених које су тракторима, возећи децу, прешле планине и преко Рожаја дошле у Црну Гору.