Освета, љубомора, мржња, нерашчишћени имовинско-правни односи међу комшијама, као и међу бившим супружницима, који се свађају око имовине или деце – најчешћи су мотиви претњи које оштећени свакодневно пријављују полицији. Независно од полне и старосне структуре грађана, београдска полиција дневно прими између 10 и 15 пријава у којима се прети убиством или се износе интимни детаљи из приватног живота одређене особе.

Оштећени који пријављују претње су мушкарци и жене, младићи и девојке, малолетници, бивши супружници и бивши љубавници…

Самостални полицијски инспектор Иван Цвијовић из Одељења за јавни ред и мир, ПУ Београда, каже за „Политику” да је полиција веома успешна у расветљавању ових случајева.

– Полиција се односи према претњама у зависности од њиховог интензитета, као и од тога како их оштећени доживљава и схвата. Више од 60 одсто случајева пријављених претњи и узнемиравања полиција реши и идентификује починиоце. Када откријемо његов идентитет, обавештавамо оштећеног али га истовремено упозоравамо да те податке не сме да употреби у циљу освете. О резултатима истраге обавештавамо правосудне органе, тужилаштво и суд, после чега се они изјашњавају да ли има елемената кривичног дела или не – објашњава Цвијовић.

У последње време све учесталије су претње путем СМС-а и мобилних телефона.

– Како која употреба средстава комуникације постаје масовнија, преко ње су учесталије и претеће поруке. Тако су тренутно најзаступљеније претње путем мобилних телефона и СМС-а, али их је све више и путем и-мејл порука и Интернета. Претње се упућују и из телефонских говорница, са кућних телефона и путем писмених пошиљки из пошти – наводи Цвијовић.

Починиоци ових дела углавном прете убиством и често, како каже Цвијовић, у својим порукама конкретно наводе шта ће у том случају „радити” оштећеном.

– Уколико желе да што више застраше оштећеног, починиоци му прете да ће му ликвидирати и најужу породицу. Такве врсте претњи покушавамо да решимо у што краћем року – тврди Цвијовић.

Према речима нашег саговорника, претње се упућују како грађанима тако и фирмама, правним лицима и разним организацијама.

– Овај вид претњи се углавном своди на поруке типа „бацићу ти бомбу ако то урадиш” или „нећеш добро проћи ако то урадиш”… По хитном поступку поступамо и у случајевима када су претње упућене јавној или личности из политичко-друштвеног живота. Овакве претње се често упућују и преко система „92”, а процедура ових провера је иста као и у осталим случајевима, само се ради по убрзаној процедури због опасности по друштво – оцењује наш саговорник.

Када оштећени пријави претњу, како каже Цвијовић, најбитнији је први разговор са њим и његова или њена искреност.

– Уколико оштећени заиста жели да се открије идентитет онога који је упутио претњу, даће све податке полицији и бити у потпуности искрен. Ипак може да се деси да оштећени нешто и прећути, што би нама користило у истрази. Како год, ми у сваком случају углавном откријемо починиоца, који прво негира да је упутио претње али када му предочимо доказе на крају ипак попусти и призна – напомиње наш саговорник.

Цвијовић каже да сваки случај претње има одређену тежину, али да полиција релативно лако свакој од њих може да уђе у траг.

– Тренутно је немогуће да се претњи не уђе у траг. Имамо техничка средства која користимо у складу са законима, тако да врло лако откривамо починиоца, било да су претње упућене са јавне телефонске говорнице, мобилног телефона, и-мејла, обичног телефона или писмом. Имамо одличну сарадњу са Телекомом, са мобилним оператерима, са свим интернет провајдерима у Србији и са свим поштама. Имамо свој шаблон у решавању ових случајева који се временом искристалисао у пракси и по њему поступамо – објашњава Цвијовић.

-----------------------------------------------------------

Савети грађанима

– Уколико се претње добијају на мобилни телефон, најбоље је не дописивати се са том особом, јер одговарањем на поруку њему дајете на знање да сте је примили и да сте то озбиљно схватили. Најбоље је прво се обратити мобилним оператерима, јер имају право да тај број упозоре, а уколико се претња понови и да искључе број. Наравно, ако се претње опет наставе, требало би случај пријавити полицији. Уколико је реч о претњама путем и-мејла, ту поруку би требало доставити полицијским службеницима – саветује Иван Цвијовић.