Hronika
Dosijei su test političke volje
U državnim institucijama sede agenti tajnih službi, čija imena treba objaviti donošenjem zakona o otvaranju tajnih dosijea, ocenio Vuk Drašković
Ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića, Dade Vujasinović, sudije Nebojše Simeunovića i drugi državni zločini mogli bi biti veoma brzo rešeni ukoliko bi Srbija donela zakon o otvaranju tajnih dosijea, ocenili su učesnici okruglog stola koji su juče, u organizaciji Centra za evroatlantske studije, diskutovali o ovoj temi.
Naša država jedina je zemlja u Evropi koja nema ovaj zakon, zbog čega, kako je rečeno, u vladi, pravosuđu, vojsci, medijima, Akademiji nauka, među piscima i u drugim institucijama, i dalje sede pripadnici i saradnici tajnih službi koji narodu šalju poruku „Evropa je naš neprijatelj”.
„Državna komisija je pretprošle godine otkopala 38.000 ljudi ubijenih tajno, bez suđenja. U Srbiji je otkopano pet Srebrenica. Narod je reagovao kao da je otkopano pet kokošaka. Stanje morala našeg naroda u odnosu prema zločinu tragično je, a nekažnjeni zločin traži nagradu” rekao je Vuk Drašković, predsednik SPO.
On je podsetio da je ta stranka 2004. godine sa JUKOM-om izradila predlog zakona o otvaranju tajnih dosijea, po uzoru na nemački zakon kojim je regulisano otvaranje arhiva tajne službe Štazi. Kada je zakon napisan, istakao je lider SPO, usledila je odmazda tajnih službi, pa je SPO u jednom danu ostao bez 10 od 13 poslanika. Drašković je ukazao na to da bi u postupku donošenja zakona o otvaranju tajnih dosijea trebalo preispitati i ulogu Rusije u pritiscima na srpsku vlast da ovaj propis ne bude donet.
„SPO nikad neće pristati na rešenje da se u tajnim arhivama privremeno, do 2066. godine, zatamne imena zločinaca i doušnika. U sudskim spisima se zna ko je naručio, organizovao, ko je pucao u Ćuruviju i ko je vozio ubice, sve je utvrđeno, ali su čelni ljudi ove države ucenjeni i nema političke volje da se taj zločin reši. Ubice Milana Pantića mogle bi da budu uhapšene za jedan sat”, kazao je Drašković.
................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 22. aprila. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Poslednji komentari
Да би једна држава могла добро да функциони-
ше она мора да има ослонац на 3 стуба:добру
индустрију,сопствену*државну безбедност и мо-
дерну војску,као гарант свега тога.Данашња Не-
мачка формирана је уз мудру Бизмаркову поли-
тику и малу али снажну и модерну Пруску војску,
крајем 19.века.Часно је радити у ДБ.сопствене
земље и за сопствену безбедност,али има раз-
лога за сумњу да код нас то није савим у реду
јер имамо у земљи много чудних турбуленција
које непрекидно држе народ под тензијом.Миш-
љења сам да обавезно морају да се отворе до-
сијеа људи који се кандидују за највише претста-
вничке функције у влади и парламенту,како би
коначно народ сазнао каве га личности претста-
вљају.
Преема оцени пре4дседнице Хелсиншког одбора за људска права демонтирање тајних служби представља демонтирање великосрпског пројекта. Тешко је прихватити тако непотпуну оцену о потреби и последицама отварања тајних досијеа,будући да је највећи број тих досијеа (и са тешким последицама за многе који су у њима "обрађивани") потиче из времена титоистичких власти.
Политика је јуче објавила прилог "ЧИЧАК:ТИТОВО ИМЕ ЗАГАЂУЈЕ ЈАВНИ ПРОСТОР" у којем председник хрватског Хелсиншког одбора констатује да је за комунистичке злочине у Хрватској од 1945. до 199О. најодговорнији Тито,да је то "неоспорва чињеница",те се његов одбор придружује акцији за промену имена најзначајнијег трга у Загребу који носи Титово име. На том тргу до сада је одржано десетак протестних скупова,на којима су учесници носили транспаренте "Злочинац Тито". Обзиром на епохалне заслуге Тита за Хрвате (правилно га је Туђман оценио као најзаслужнијег Хрвата у њиховој историји),зашто наш Хелс. одбор нема такав ст
Поводом избора Јаахима Гаука за председника Немачке Политика је објавила прилог са важнијим биографским чињеницама.Поред осталог,био је "један од водећих личности у процесу демократизације" бивше ДДР после уједињења са другим делом Немачке,а целу последњу деценију прошлог века "био је шеф Бироа за надзор и анализу докумената Штазија_ практично шеф својеврсног процеса источно немачке лустрације". Како је у Србији поступљено са отварањем тајних досијеа и лустрацијом,нажалост,познато нам је,а имали смо бар толико разлога за то ,колико и Немци у бившем ДДРу.