Једно је сигурно – Требиње и Бањалука у новом филму „Здухач значи авантура” Милорада Милинковића, изгледају као пресликани са најлепших панорамских разгледница, и уколико је ово био стратешки циљ овог филма, он је сасвим постигнут.

Циљ да ово буде и филм који ће српској младости указивати на праве, а готово заборављене и животне и музичке вредности, без употребе псовки или насиља, само је делимично достигнут, јер се сценариста и редитељ Милинковић, негде успут, и сам напио халуциногеног сока од клеке (иначе, један од покретачких мотива у причи) и упао у конфузију. Штета, јер је ово могла бити не само симпатична већ и сасвим пристојна тинејџерска музичка комедија, која уз музику и хумор има и елементе романтичне љубавне приче.

Милорад Милинковић се, као редитељ филмова „Мртав ладан”, „Потера за Срећ(к)ом” и „Читуља за Ескобара”, већ етаблирао као стваралац лаких филмских нота које сасвим добро комуницирају са биоскопском публиком. Ни „Здухач” ту није изузетак. Спотовски брзо режирана прича о гимназијалцима чији је школски распуст испуњен бројним авантурама на путу (из Требиња и Београда) ка великом рок фестивалу („Демо фест” у Бањалуци), уз добру музику, шале, пошалице и досетке (превасходно повремени добар „штос”), нуди гледаоцима разбибригу и уноси позитивне вибрације.

Плус овом филму упетљане, а недовољно убедљиво распетљане приче, доносе млади глумци, пре свих Вујадин Милошевић (као Урош, прави мали београдски „пуваџија”), а потом и Златан Видовић (бањалучки глумац), Јелисавета Орашанин и Катарина Илић. Ту су да им припомогну и читаву ствар комиком обоје: Никола Којо (као редитељ спотова), Марко Живић (као надобудни продуцент), Никола Пејаковић (као Здухач), Срђан Тодоровић (као јутјуб реп-звезда Џи Спот Торнадо), али и изврстан Марко Гверо, који као музички „зврндов” Макс, заједно са члановима бенда „Сопот” и њиховом музиком, чини један од битнијих елемената филма.

Сви ови јунаци, који сваки својим послом крећу у Бањалуку, срећу се и преплићу сасвим случајно, успут попију и мало сока од клеке баш као што то у здухачким причама и бива. Јер, здухач вам је човек као и сваки други, осим што му душа излази из тела док спава и сања и вије по небесима заједно са другим здухачима, па се из тога изроди свашта. Чак и нови Милинковићев филм.