У свом форсираном маршу ка позицији којом ће оправдати сопствено име, Прва (српска телевизија), у ешелон је укључила још неколико појединаца спремних да се боре за место предводника.

Милан Калинић добио је двоструку прилику – као актер у забавном такмичењу „Изађи на црту“ и као глумац у хумористичкој серији „Певај брате“. Љиљана Несторовић прихватила се покушаја да „Пирамиду“ сачува од проклизавања у естрадно поигравање озбиљним политичким темама и да ублажи утисак о рингу са три вербална фајтера, окружена навијачима, изложена гласачима... као пукој пучкој атракцији. Драган Бујошевић ушао је опет у ТВ студио, сада као аутор и водитељ емисије „Став Србије“, с идејом да за коментарисање политичких актуелности окупи колеге новинаре – и с намером да отвори дебату о питањима која власти забашурују, рецимо о томе колико се, како и који све „страни фактори“ (од амбасадора до држава) мешају у наше унутрашње ствари.

Конкуренција засад не реагује директно, држећи се проверених начина за освајање гледалаца.

ТВ Пинк одржава и појачава своју основну структуру састављену од трачерских причаоница и популарних певаоница – политика се и даље третира само на уобичајеном нивоу хумора и сатире те су се на трагу „Курсаџија“ појавили „Тито и Дража“. Б 92 остаје веран дуготрајним истраживањима кроз „Инсајдер“ која, као post festum приче о свакојаким политичким аферама, стварају корисне последице, подстичући државне органе, тужилаштва и судове, да преузму свој део одговорности и лате се посла. За непосредно реаговање на политичке догађаје овој ТВ станици довољни су добар, стари, поуздани „Утисак недеље“ и ново, дневно, енергично „Између две ватре“.

А Јавни РТВ сервис као да се, у ово очигледно већ предизборно доба, чува да се превише не умеша, да се негде не затрчи. Не прећуткује што се сакривати не може, али се много ни не јавља самоиницијативно, избегавајући ризик да прерано „закукуриче“.

Уосталом, има РТС проверене адуте за придобијање народа. Гледалачког. Истовремено су почеле две домаће серије као нове верзије ранијих хитова.

Трећа у низу екранизација романа Мир-Јам доноси исто време и места, сличне заплете и атмосферу, исти редитељски манир, сличну глумачку поделу... Верује се да то не само да неће сметати, него ће и допринети рецепцији „Непобедивог срца“. Дозволимо ипак да има и оних којима у овој ad hoc смишљеној и скројеној ТВ трилогији штошта смета. Нека је и ситница – али, рецимо, знак је траљавог односа према језику оригинала кад се чује реплика да су сви момци „одлепили“ за једном девојком.

У „Цвату липе на Балкану“, сем истих литерарних јунака, нема никаквог понављања у односу на „Мирис кише на Балкану“. Друго је време, друга је цела уметничка екипа, други су глумци - међу којима је Весна Станојевић права драгоценост, не само по свом на екрану ретко виђаном лицу већ и по изванредном глумачком сензибилитету. На срећу, иста ће, чини се, бити она озбиљност у реконструкцији епохе, она згуснутост у драмским ситуацијама, она емоционална испуњеност које су одликовале „Мирис кише на Балкану“ Љубише Самарџића као прву серију рађену по прози Гордане Куић.

 Има ова списатељица и трећи део романескне породичне саге. Можда и он чека свог ТВ творца.