Po dobrom starom običaju u ovdašnjoj štampi, mladi novinari, skoro bez izuzetka, početnički su pekli zanat u Gradskoj rubrici. Posle te obavezne praktične škole napredovalo se, prema zaslugama, ka „elitnijim“ redakcijskim poslovima.

U televizijskom novinarstvu karijere se odvijaju brže, skokovitije i manje predvidivo, ali je proslava tridesetogodišnjice Beogradske hronike (RTS) pokazala da je i u ovoj medijskoj kući duge tradicije primenjivano pomenuto pravilo. Svi urednici i saradnici iz prvih godina emisije postali su potom poznate, važne i uticajne televizijske ličnosti, a rad u „Hronici“ pamtili su i cenili kao neophodno, korisno i podsticajno profesionalno iskustvo.

Postavljena na samom početku kao informativna emisija magazinskog tipa, raznovrsna po temama, rastresita po formi, slobodna u komunikaciji, „Hronika“ je novinarima omogućila veću izražajnost, naglašavanje sopstvene individualnosti u stilu uređivanja i vođenja programa, pravo na improvizaciju, na „šprahfelere“ i „lapsuse“, na lični modni, muzički, scenski ukus.

Reakcije gledalaca nisu mogle izostati. Publika je neke od njih simpatisala, druge nije, ali nikad nije bila ravnodušna. Oni voditelji koji su to shvatili kao prednost ostali su u „Hronici“ da tu steknu i sačuvaju prepoznatljivost, popularnost i status TV lica – od Baneta Vukašinovića, nekad, do Rade Đurić, danas.

Za uspeh emisije u celini, i svakog pojedinca u njoj, presudno je uverenje publike da je „Hronika“ stalno u službi građana, da razume potrebe i probleme iz njihovog svakodnevnog života, da usrdno preuzima ulogu posrednika između njih i vlasti. Pored toga, mnogo je sadržaja koji emisiju čine zanimljivom, prijemčivom, pa i zabavnom i za gledaoce koji nisu Beograđani – jer, ponekad Beograd stvarno jeste svet.

Što se grada tiče, njegove istorije i savremenosti, lica i naličja, uvek ima dovoljno izazova i za druge programe RTS-a, prvenstveno dokumentarne. Anita Panić je jedan od autora na taj način zainteresovanih za Beograd. Njena posvećenost pričama o gradu i njegovim junacima potvrđena je nedavno reprizom emisije „Piromanci“ i serije „Skadarlija“. Bilo da je reč o nekadašnjoj beogradskoj boemiji, glumcima, slikarima, piscima koji su ušli u „srpski Panteon“, ili o malim uličnim sviračima koji su potom postali slavni, to su trajni zapisi za povesnicu Grada, slike za album čija vrednost raste kako se bude predavao kao spomenar sledećim generacijama.