У галерији Српске академије наука и уметности, поводом прославе 170 година од оснивања Друштва српске словесности, сутра у 19 сати, биће отворена велика изложба „Академици – ликовни уметници из уметничке збирке Српске академије наука и уметности”.

Поставка на којој ће бити представљено 50 уметника са 84 рада (19 скулптура, остатак су слике, графике и цртежи), прати хронолошки историјат академије тако што су дела представљена оним редоследом којим су њихови аутори примани у чланство ове престижне институције, почев од последњег примљеног аутора – Милице Стевановић.

– Посетиоци ће моћи да виде радове уметника најстарије генерације, међу којима су Урош Предић, Паја Јовановић, Стева Тодоровић, Ђока Миловановић, затим стваралаштво Петра Лубарде, Стојана Аралице, Марка Челебоновића, Зоре Петровић, Ристе Стијовића и других дела до данас активних чланова Владимира Величковића, Љубе Поповића, Николе Јанковића, Душана Оташевића, као и она која припадају иностраним уметницима Марку Мурату, Влаху Буковцу, Томи Росандићу, Ивану Мештровићу – каже Јелена Межински Миловановић, ауторка изложбе.

Уметничка збирка САНУ, која данас броји око 3.000 предмета и у оквиру које постоје бројни легати (Олга Радовић, Недељко Гвозденовић, Љубица Сокић и други), формално је дефинисана 1968–1969, када су дела пописана и од када се врше систематски откупи радова за допуњавање колекције. Сама галерија почела је са радом октобра 1968, а Београдској публици збирка је први пут представљена 1982. године. До сада је излагана петнаестак пута, сваки пут у новој поставци, са новим избором дела. Неки од радова који ће бити изложени до сада никада нису виђени, јер су недавно и набављени. Поред тога, овогодишње издање биће другачије од свих до сада организованих изложби у овом простору. Идеје водиље биле су хронометар и искорак у јавни простор.

– Хронолошки приказ аутора прати и визуелна линија на поду галерије, која бележи време уназад – од 2011. до 1841, са истакнутим значајним датумима у развоју академије, што ће помоћи посетиоцима да закључе колико су поједине епохе стилски сличне, а колико различите, као и да лакше уоче активне периоде рада ове куће и оне мање активне, што због ратних или неких других околности. Поред тога, у прозорима галерије, на којима неће бити завеса, наћи ће се силуете пластике са фасаде зграде академије, која јесте саставни део њене ликoвне историје, а на коју многи, иако често пролазе поред овог здања, ретко обрате пажњу –објашњава Игор Степанчић, аутор поставке.

Изложба ће бити отворена и током јануара 2012. године, а најављена је још једна примамљива могућност – за време трајања поставке биће установљено време током којег ће сви заинтересовани имати прилику да да обиђу унутрашњост здања у Кнез Михаиловој улици и посете Свечану салу и легат Олге Јеврић.

М. Димитријевић