Premijera filma „Besa”, pisca scenarija i reditelja Srđana Karanovića, biće održana 30. marta u Velikoj dvorani „Sava centra” u Beogradu, najavljeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u bioskopu „Takvud”.

Film „Beca”, delimično inspirisan istinitim događajima, zamišljen je kao suptilna, kamerna, intimistička drama o ljubavi u nekadašnjoj, multietničkoj Kraljevini Srbiji u kojoj su isprepletene sudbine Srbina Jevrema, direktora seoske škole, njegove supruge Slovenke Lee i patrijarhalnog Albanca Azema, školskog poslužitelja.

– Kad sam na početku pisanja scenarija priču „Bese” ispričao jednom prijatelju, on me je pitao: „Zašto baš Albanac i Slovenka? Zašto baš Prvi svetski rat?” Odgovorio sam: „Zašto da ne?” Albanac Azem, Slovenka Lea i Srbin Jevrem bili su ravnopravni građani Srbije koja je, posle Balkanskih ratova, bila multietnička država, možda i više nego što je danas. Ti likovi imaju prava na svoj film čija je radnja mogla da se dogodi samo u staro vreme. Ovakva priča nije moguća u današnje vreme – smatra Karanović i dodaje da je njegov novi film „posveta neobičnoj vrsti ljubavi, pomalo i ekstremnoj, jer u njoj nema fizičkog kontakta, ali zbog toga nije slabija, manje uverljiva ili manje intenzivna”.

Autor Karanović podseća da se pod „besom” često smatra krvna osveta, a u stvari besa je data reč.

– Živeli smo, živimo i živećemo u vremenu gde reči lete i ne znače ništa. Dati reč i držati se iste, danas je besmislena kategorija, ali za mene nije – kaže Miki Manojlović, koji u filmu „Besa” tumači lik Albanca Azema, a partneri su mu slovenačka glumica Iva Kranjc, Nebojša Dugalić i Radivoje Bukvić.

Reditelj Srđan Karanović ne krije da ne isključuje mogućnost da će mnogi filmu dati i određenu političku konotaciju.

– Film se politički jedino može čitati u odnosu Slovenke i Albanca, jer ona predstavlja kulturu Zapada, a on kulturu Balkana. Oni su tako blizu, a tako daleko, a mislim da je to i naš današnji odnos prema Evropi – ističe Karanović koji je „Besu” realizovao u srpsko-slovenačko-hrvatsko-francusko-mađarskoj koprodukciji. Srpski partneri u ovoj koprodukciji su filmske kuće „Baš čelik” i „Vision Team”, a producenti su Srdan Golubović i Jelena Mitrović.

Film je sniman tokom leta 2008. godine u Deliblatskoj peščari u specijalno za ovu priliku izgrađenoj scenografiji čiji je autor Goran Joksimović. Direktor fotografije je Slobodan Trninić, kostimograf Saša Kuljača, kompozitor Zoran Simjanović, a montažeri Branka Čeperac i Mateja Rackov.