Берлин – У самој фестивалској завршници појавило се узбудљиво, провокативно и занимљиво дело „Јеврејин Зус – филм без савести”, (током пројекције су се чули и звиждуци), увек непредвидивог немачког редитеља Оскара Релера („Лулу и Џими”, „Елементарне честице”, „Нема места уза одлазак”...), који је после серије осредњих филмова коначно подигао температуру и у главном такмичарском програму и у залеђеном Берлину.

Реч је о својеврсном поступку филма о филму, о виспреној анализи једног времена и његових креатора (нацизам у Немачкој), бриткој осуди учешћа уметника у историјској „прљавој работи”, о настанку антисемитског пропагандног филма „Јеврејин Зус” у режији Вејта ( Veit )Харлана, а у „продуцентској верзији” самог Гебелса. Коначно, и о односу овог нацистичког „мастер мајнда” и славног глумца из тог времена – Фердинанда Маријана, који је био принуђен да прихвати улогу, доживи невиђену гледаност и заувек заврши каријеру.

Филм Оскара Релера покренуо је на размишљање и домаћу (немачку) и интернационалну публику, а из разговора са овим аутором биће вам јасно и зашто...

Оригинални филм „Јеврејин Зус”, у Гебелсовој продукцији и режији из сенке, још увек је забрањен у Немачкој за јавно приказивање?

Јесте – и мишљења сам да тако и треба да буде.

Мислите ли да би и после толико времена могао поново да изазове антисемитске реакције?

Апсолутно сигуран. Када би сада био приказан врло брзо бисте имали идиотско славље неонациста. Не можете га тек тако ставити пред људе, само зато што смо као сада сви слободни и демократични, либерални, равноправни. Никако. Уколико би се ипак приказивао, онда је неопходно то урадити уз коментарисање и појашњавања током пројекције, о чему се ту ради и инсистирати да се ствари зову правим именом. Знам шта причам, јер сам и сам током осамдесетих година у Берлину, у мом „дисидентском периоду”, гледао нацистичке филмове по клубовима, пио вотку и слушао музику Ника Кејва, мислећи како је то кул. Био сам клинац, „помодар”. Никакво добро из тога није изашло.  Срећом, освестио сам се на време и порастао.

Довољно одрастао да се упустите у авантуру снимања филма о већ постојећем филму? И то каквом – оном који је унесрећио многе?

Било ми је потребно годину и по дана рада на сценарију заједно са Клаусом Рихтером. Ставили смо све на радни сто и кренули да размишљамо на тему: шта би могло да ти се деси уколико си кренуо на пут до звезда, а менаџер ти је Гебелс? То је филм! Идеја није била да покажемо тупавог нацисту већ једног паметног. Шармера и манипулатора. Гебелс је био високо интелигентан, познавалац немачке литературе и филозофије. Он је узео велика немачка дела и прилагодио их у пропагандне сврхе. Роман „Јеврејин Зус” Лиона Фохтвагнера (о банкару Јозефу Зусу Опенхајмеру, личном финансијском саветнику принца Карла Александра, војводе од Виртемберга и намесника Србије, прим. аут.) толико је „преуредио” да је постао антисемитски. Писцу сигурно никада не би пало на памет да помогне у вешању сопственог народа.

Историја, а и Ваш филм, бележи да је Гебелс лично одабрао Фердинанда Маријана да игра Зуса као великог јеврејског бизнисмена и заводника?

То је била бриљантна Гебелсова тактика. Маријан је савршено одговарао слици коју су расисти створили о Јеврејима као љигавцима без скрупула. Он је био веома харизматичан глумац, најсексепилнији човек Трећег рајха. Мислим да га је Гебелс изабрао за улогу зато што је његов изглед могао да изазове нетрпељивост и завист код немачког човека. Знате оно: космополитски Јеврејин који путује светом зарађујући огромне паре и постижући велики успех код жена! Када бисте данас снимили такав филм, исти бисте резултат постигли уколико бисте желели да атакујете на извесну циљну групу. Наравно, Фердинанд Маријан је желео да буде успешан глумац, али је познато да није желео да сними овај Гебелсов филм, јер је знао да га он неће одвести далеко. Гебелс га је приморао, а сам филм који је био изврсно написан и режиран доживео је велики успех.

Зна ли се колики?

Био је то велики хит. У самој Немачкој видело га је више од 20 милиона људи, а био је приказиван и пијаним војницима на источном фронту.

Онда није чудно што је припомогао да се деси оно што се десило Јеврејима током Другог светског рата?

Наравно. Гебелс је помагао у писању сценарија и био веома чврст у представљању јасне пропагандне поруке – Јевреји желе да узму цео свет. Веома је пажљиво показао како је Јеврејин Зус, са својом интелигенцијом и лукавошћу, заврнуо „једноставне, наивне и добре нацисте”. Уз то, Гебелс је лично описао филм као „од виталног значаја за рат”, што баш и не разумем зато што је филм антисемитски, уперен против Јевреја и као такав нема никакве везе са ратом против Русије и Енглеске који се тада водио.

У Вашем филму Зус Опенхајмер није централна фигура, већ сам Гебелс?

Пре него што сам почео рад на овом филму, о Гебелсу сам знао онолико колико сви знамо, али ме је заинтересовало колико је он интелигентан и неодољив био у сценарију. Никада до сада у филмовима нисам видео Гебелса таквог. У филмовима у којима се појављивао његов лик увек се брзо прелазило на упозоравајуће подизање моралног прста и бежало од свега што би у његовом лику могло бити примамљиво, еротично или занимљиво.

И комично? Глумац Мориц Блајбтрој придодао је лику Гебелса и допадљиво комичну ноту?

Блајбтрој је изврстан избор за ову улогу јер има и комичарског дара. Он је и перфектан мимичар, може да „скине” мимику и Џима Керија, па и Гебелса. Да сам за улогу Гебелса одабрао неког искључиво драмског глумца, не бих имао те фине, комичне елементе какве Гебелс има у мом филму.

Он се понаша и као прави „холивудски продуцент”, контролише све аспекте продукције, третира глумце и екипу као робове, меша се редитељу у посао, одлучује у монтажи?

Ха! Он се понаша као савршени студијски бос. Све то ради што сте навели и има невероватну креативну енергију да створи пропагандни филм за свог фирера.

Да ли сте пре берлинске премијере показали неком овај филм, рецимо – јеврејској заједници?

Јесам – и реакције су биле врло добре! Мислим да време ради за овај филм и овог пута сам веома оптимистичан.