Култура
Кандидати за САНУ
Међу именима која конкуришу за редовне чланове академије су Душан Ковачевић, Светлана Велмар-Јанковић, Милан Лојаница, Љубомир Максимовић, Војислав Становчић, Ђорђе Шијачки, Марко Анђелковић, Теодор Атанацковић и Сава Перовић
Конференција чланова Српске академије наука и уметности, на којој су представљени кандидати за нове редовне и дописне чланове академије, одржана је јуче уз оцену да је неопходно увећати број академика јер се од протеклих избора чланство смањило за 27 особа. За изборну скупштину која ће бити одржана 5. новембра предложено је 84 кандидата, од којих 23 за редовне, а 61 за дописне чланове.
Највећи број предложених кандидата је из области медицинских наука, где је предложено чак 32 научника. Ипак, подршку Одељења медицинских наука добило је само девет кандидата. То су Сава Перовић, Радоје Чоловић, Владимир Бумбаширевић, Драган Мицић, Јован Хаџи-Ђокић, Нинослав Радовановић и Миодраг Чолић, који су предложени да из статуса дописних пређу у редовне, и Душица Лечић-Тошевски и Ђорђе Радак, који су добили подршку одељења да постану дописни чланови академије. Међу онима који нису задобили подршку Одељења медицинских наука налазе се министар здравља Томица Милосављевић, Бела Балинт, Небојша Радуновић, Петар Сеферовић, Зорана Васиљевић, Предраг Ђорђевић, Марко Бумбаширевић, Љиљана Букарица Гојковић, Владимир Обрадовић, Милица Простран, Лазар Давидовић, Зоран Кривокапић, Живан Максимовић, Миодраг Лукић, Александар Љубић, Мирослав Милићевић, Томислав Јовановић, Павле Миленковић, Тихомир Вејновић, Томислав Ђокић, Момир Миков, Велибор Стојић, као и дописни члан Владислав Стефановић.
Одељење за математику, физику и геонауке подржало је дописне чланове Ђорђа Шијачког, Стевана Пилиповића, Видојка Јовића и Стеву Тодорчевића на путу ка звању академика, док је ту подршку ускратило Завиши Јањићу. Академици из овог одељења су за дописне чланове предложили и подржали Зорана Кнежевића, Зорана Радовића, Милана Судара и Радета Живаљевића. Без њихове подршке остали су Миљко Сатарић, Миодраг Матељевић, Љубомир Ћирић, Бранко Драговић, Бошко Јовановић, Милан Димитријевић, Драгутин Михаиловић, Драгослав Петровић, Катица Хедрих и Крунослав Суботић.
Кандидати за нове редовне чланове Одељења хемијских и биолошких наукасу дописни чланови Драган Шкорић, Марко Анђелковић и Миљенко Перић, сви уз подршку одељења. За дописне чланове академици су предложили и подржали Милену Стевановић, Слободана Милосављевића и Славка Ментуса, а без подршке одељења остали су Миленко Плавшић, Јован Недељковић и Павле И. Премовић.
Одељење техничких наука могло би да буде обогаћено за два нова члана – Теодора Атанацковића и Зорана Петровића. Подршку овог одељења добили су и Дејан Поповић, Душан Тодоровић и Милош Којић у кандидатури за дописне чланове академије. Бранислав Николић и Недељко Магдалиновић такође су у трци за ово звање, али без подршке одељења.
Најмање кандидата подржало је Одељење друштвених наука. Војислав Становчић је једини који је добио могућност да постане нови члан овог одељења, које је своју подршку пружило још и Александру Костићу у његовој кандидатури за дописног члана. Без подршке одељења, пак, остали су Бојан Јовановић, Димитрије Калезић, Миклош Биро и Данило Ж. Марковић.
Чланови Одељења историјских наука предложили су и подржали дописне чланове Љубомира Максимовића, Момчила Спремића, Јованку Калић и Борислава Јовановића у кандидатури за редовне чланове академије, као и Михаила Војводића за дописног члана.
Велику подршку кандидатима дало је и Одељење језика и књижевности. За статус редовног члана кандидовани су књижевници Душан Ковачевић и Светлана Велмар-Јанковић, а за дописне чланове, уз подршку одељења, Миро Вуксановић, Слободан Грубачић, Слободан Реметић, Мирјана Детелић, Јасмина Грковић-Мејџор, Горан Петровић и Рајко Петров Ного. Кандидати за дописне чланове без подршке Одељења језика и књижевности су Јанош Бањаи, Милован Витезовић и Добрица Ерић.
Чланови Одељења ликовне и музичке уметности подршку су пружили дописним члановима Милану Лојаници, Душану Оташевићу и Властимиру Трајковићу у кандидатури за редовне и Милану Марићу и Милици Стевановић за дописне чланове академије. Без подршке одељења остали су Милан Станојев, Бранко Миљуш, Ратко Вулановић и Реља Костић.
Међу кандидатима за дописне чланове су и архитекта Љиљана Благојевић и музиколог Даница Петровић, о којима се ниједно одељење није изјашњавало пошто академици нису могли да одреде којим би одељењима оне припадале.
Без обзира на подршку надлежних одељења, на изборној скупштини ће сви бити „у игри” пошто одлуку о новим редовним и дописним члановима доноси проста већина у Скупштини академије.
Последњи коментари
Лепо,не могу да кажем...
али мислим да имамо озбиљан проблем...
Чини ми се да постоји дискриминација дал у Академији или у овим новинама...
Зашто је афирмативно писање о архитектури неприхватљиво и политички некоректно?Или је проблем спомињање једног великог архитекте у мом писму које нисте објавили?
Морам да вам скренем пажњу да не волим да ми било ко шупира професију тако да будите савршено сигурни да ће бити још пуно речи а и мало тежих.Ово ћу запамтити веома добро...А и ви ћете,да не буде забуне...
Iz clanka proizilazi da prijem novih clanova nije na bazi naucno-umetnickih dostignuca kandidata, nego zbog toga sto se broj smanjio od prosle izborne konferencije. Kako niko nike predlozio Cecu, ona je jako vitalna i umetnicki i naucno?
Једна од бројних окошталих институција које опстају на чврстим идеолошким темељима од пре пола века, и финасијама довољним за одржавање непрекидног зимског сна. Част изузецима, извињавам се њима. Србија може према својој величини да има и издржава 12 академика (ако би и толико могло да се скупи), људи од знања и моралног интегритета, да то буде врх, све остале на тржиште нека се доказују и зарађују поштено за лебац. Оде нам ћирилица у пропаст поред толико академика.
Земља у којој се фалултетима називају онакви приватни универзитети (да не спомињем имена) без иједне критичке речи тзв. академика, нема Академију. Да не говоримо о судовима, положају науке и уметности ...









