Љубавна збирка из романа „Музеја невиности” неће се наћи у истоименом музеју Орхана Памука , пошто је нобеловац, како су ових дана известили светски медији, повукао пројекат о отварању музејау коме је планирао да изложи предмете везане за његов роман. „Музеј невиности”један је од најобимнијих романа Орхана Памука, (код нас објављен у издању „Геопоетике”)за који сам Памук тврди да је његов „најнежнији роман, који исказује највише пажње и поштовања према људима”. Главни лик овог дела је Кемал, припадник високог истанбулског друштва, који је заљубљен у Фусун, даљу рођаку из нижег друштвеног миљеа. Њихова љубав несвакидашње је дубине и снаге и зато, годинама лудо волећи Фусун, Кемал опсесивно прикупља све предмете који га везују за њихову страствену везу. У роману Кемал успева да сакупи праву музејску љубавну збирку, коју сачињавају најразличитије ситнице, ствари којима вредност даје само то што су у вези са Фусун: минђуша која је склизнула са Фусуниног уха у моменту љубави, њена чашица из које је пила чај а коју Кемал никада није желео да опере,стаклена чашу коју је користила, шкољка коју је сваки час узимала у руке и њоме се играла, њене дечје шнале за косу, четкица за зубе коју је украо из њене родитељске куће, чинија из које је код ње у стану јео трешње, кристална мастионица коју је Фусун користила, њена графитна оловка чију је гумицу на врху „гризла попут брадавице”... Током година љубави са Фусун, љубави која је увек имала дозу неостварљивог и трагичног (прво је Кемал верен другом, а док он раскида веридбу, Фусун се удаје), Кемал не престаје да сакупља предмете којига везују за њу, тако да после низа година поседује, на пример, равно 4213 њених опушака и најразличитије пепељаре које је користила.

Највећа драгоценост Кемалу су управо предмети из стана у згради Мерхамет где су се на почетку љубави Фусун и он тајно састајали, јер је тада био „најсрећнији на свету, мада тога није био свестан”. Различити покварени сатови из тог стана, стари кухињски прибор, линолеум који је покривао под, сенке у тој соби, биле су ознаке Кемаловог рајског кутка.

Сви ови предмети сачињавали би само део поставке збирке правог Музеја невиности, пројекта којим се студиозно последњих година бавио Орхан Памук. Наиме, он је у делу града Истанбула, кварту Чукурџуми, купио стару зграду коју је годинама реновирао и уредно надгледао радове, а у Музеј невиности планирао је да уложи око 2,5 милиона долара. Око 500.000 долара по договору требало је да уложи Агенција Истанбула. После оптужби у новинама да је реч о Памуковој жељи да извуче личну корист, а не да оснује нови, јединствени музеј на свету, Памук се, за сада, из читаве приче повукао, веома љут. Памук, чије презиме и дословно значи – памук, можда и промени ову одлуку и сам сагради музеј сопственим средствима, будући да је страствен љубитељ музеја, које посећује у свим крајевима света где се нађе. У Београду је, на пример, провео сате у Андрићевом музеју, будући да је Андрић један од писаца које Памук високо уважава. Било како било, са довршењем градње крајње необичног Музеја невиности, чију би несвакидашњу поставку засигурно сачињавали не само предмети везани за истоимени роман, за сада се стало. Невиност је и овога пута остала без заштите.