На Коларцу, односно 43. Бемусу, данас је једно жестоко гудачко вече, и у њему целих осам музичких „годишњих доба”. На концерту Гудача Св. Ђорђа, први пут пред Београђанима наступиће врхунски амерички виолиниста Роберт Мекдафи. И није овде премијерно само он, већ и дело које изводи: „Aмеричка четири годишња доба”, знаменитог композитора Филипа Гласа.

И то није све на ову тему. На програму су и „Четири годишња доба у Буенос Аиресу”, такође гласовитог Астора Пјацоле. Иначе, ово вече „добрих жица” отвориће једно мало старије дело – Адађо за гудачки трио и гудачки оркестар (1891.) – које је написао премлади Белгијанац Гијом Лекеу, ученик Сезара Франка који је преминуо недочаквши 24. годину. Као солиста представиће сеи виолинисткиња Марија Шпенглер-Марковић.

На сусрету виолинисте Мекдафија са новинарима, у Сали Американа у Дому омладине, испричао је уметник штошта о себи и о томе како су настајала Гласова „Aмеричка четири годишња доба”, чија је светска премијера била пре непуне две године. Шармантни и отворени Мекдафи рече нам да је пореклом из малог града у Џорџији – тамо са „дубоког Југа”, да је на студијама на њујоршком Џулијарду превише свирао дела америчких савремених композитора, ваљда због некавог „музичког патриотизма”, мада су му увек од руке ишле „старе ствари”, музика Менделсона, Чајковског...

Дело са којим се виолиниста први пут представља београдској публици Филип Глас је написао управо на његов наговор. „Ми смо о томе дуго разговарали и ја сам био за то да се држимо Вивалдијевог правца, али да се убаци синтисајзер, тај звук рока, и да дело буде са једном динамичном, узбудљивом, бучном...завршницом”, каже Мекдафи. – „Неколико година рађала се та музика у коју ћу се ја заљубити, у тај заиста божанствени звук жица. На крају се и наш амерички Вивалди зачудио и запитао – Је ли могуће да сам тако добро дело написао?”.

Е то дело, које са трогодишњим ексклузивним правом РобертМекдафи свира са разним оркестрима, досад је имало око 60 извођења, а уобичајено је да на концертима иде у пакету са чувена „Четири годишња доба” Антонија Вивалдија. Овога пута неће бити тако – на Бемусу су спојени Глас и Пјацола. Присетимо се и како су Београђани својевремено имали задовољство да такође на једном концерту слушају „осам годишњих доба”, само радило се о композиторском „тандему” Вивалди-Пјацола, и познатом госту виолинисти Јулијану Рахлину.

С обзиром на лако описани лик уметника Роберта Мекдафија, можда ни читаоцу није неочекивана његова мала „представа” на растанку са новинарима. Узео је у руке виолину,демонстрирајући и компарирајући лепоте „лета” и „зима” у композицијама Вивалдија и Гласа. С тим звуцима испратио нас је у београдску тмурну јесен...