U svečanoj sali SANU održan je komemorativni skup posvećen uspomeni na preminulog redovnog člana Milorada Pavića (1929–2009). O ličnosti i delu akademika Pavića govorili su Predrag Palavestra, Jovan Delić, Aleksandar Jerkov i Sava Damjanov.

Pripovedačka fantastika Milorada Pavića, istakao je Predrag Palavestra, zasnovana je dobrim delom na preobražavanju tradicionalnih formi koje su nekada možda mogle da žive izvan neposrednog duhovnog konteksta, dok se danas ostvaruju prvenstveno u kontekstu kulturne epohe. Čitava Pavićeva pripovedačka građevina oslanja se na stilske forme i mogućnosti groteske – na paradoks, alogizam, ironiju, travestiju i izokretanje kroz krivo ogledalo, na svet koji je stvoren u nestvarnosti, rasut, u protivrečnostima i zavisan od uobrazilje i iluzije, prožet elementima nestvarnog, natprirodnog, čudesnog i fantastičnog.

Osećajući da se već rađa jedna nova, plodna struja, koja je već uveliko bila prodrla u druge književnosti, posebno u one koje su imale neke dodire sa modernom književnošću Latinske Amerike, kritika je pozdravila pripovedački napor Milorada Pavića, svesna da se tu ukazuje mogućnost preobražaja tradicionalnih formi srpske pripovedačke fantastike, nasleđene još od Milovana Glišića, Ilije Vukićevića i drugih prethodnika nadrealističkih i avangardnih prodora srpskih pisaca u svet fantastike, iracionalnosti i alogizma.

Jovan Delić je ukazao na paralelizam u Pavićevom naučnom radu, poeziji, proznom i dramskom delu, a „Hazarski rečnik” je nazvao proročkom istinom o nama. Delo Milorada Pavića, smatra Aleksandar Jerkov, dragocenost je koja se ne može nadoknaditi. Sva njegova dela povezana su skrivenim nitima i čine jedinstvenu celinu. Delo i sudbinu Pavićevog dela, Sava Damjanov je ocenio kao – lavirint. I „Hazarski rečnik”, koji je za samo nekoliko godina postao planetarna knjiga, a nije reč o trivijalnoj književnosti, svojevrsni je lavirint. Ovo delo je temeljno promenilo kanone srpske, ali i svetske književnosti. Milorad Pavić je gospodar i zatočenik sopstvenog lavirinta.