Култура

Срп­ска гри­жа са­ве­сти

Постоји велики број студентских текстова који се, нажалост, налазе у фиокама, а заслужују да заживе на сцени, каже Маја Тодоровић

Сцена из представе „Дрекавац”

Драма „Дрекавац” је дебитантски комад Маје Тодоровић, студенткиње четврте године драматургије Факултета драмских уметности у Београду. Реч је о победничком тексту првог конкурса за драмски првенац који је установило Београдско драмско позориште, а на чијој Новој сцени ће бити премијерно изведено вечерас у режији Милене Павловић-Чучиловић. Сценограф је Кристина Радосављевић, костимограф Сташа Јамушаков, а музику је потписала група САРС. У глумачкој екипи су: Сандра Бугарски, Милорад Дамјановић, Владан Милић, Андрија Кузмановић, Ивана Николић, Милан Чучиловић и Дејан Матић Мата.

„Дрекавац” је савремена мелодрама о породици, одрастању и љубави. Дело прати причу о српској породици са маргине која живи надомак Београда. Димитрије, младић од 24 године, живи са мајком Анђелијом и два брата, Ненадом и Мирком, и баве се разним пословима: продају дрогу, оружје и цигарете покривајући се легалним транспортом меса и месних прерађевина...

– Када је драма „Дрекавац” победила на конкурсу било ми је драго, јер сматрам да постоји велики број студентских текстова који се, нажалост, налазе у многим фиокама, а заслужују да заживе на сцени – каже Маја Тодоровић и одговара зашто наслов „Дрекавац”:

– Дрекавац је митолошко створење, у вези баш са Србијом, и представља дечака који не може да пронађе свој мир, што се директно везује за главног јунака Димитрија који покушава да се искупи за оно што је урадио. Комад се бави јунацима који су са маргине и који су приморани да се баве нелегалним пословима да би опстали. Ипак, задржали су и нешто од своје људскости и труде се да преживе и своје снове остваре најбоље како знају. Намерно сам хтела на крају да извучем неки оптимизам јер мислим да нам је потребан у овом тренутку.

Глумица Милена Павловић-Чучиловић, којој је ово уједно десета представа у својству редитеља, каже:

– Комад „Дрекавац” је једноставан, резак, тачан. Прича је актуелна, говори о корумпираној породици која је на свој начин шашава, драга, тужна, и опасна, али постоји оно што је изнад тога, жеља да се иде напред.

Лик Димитрија тумачи Милорад Мики Дамјановић. Ево шта је он, непосредно пре почетка јучерашње пробе, рекао о свом јунаку:

– Димитрије је различит од свих јунака које сам до сада тумачио, јер је далеко од мене, мог начина и схватања живота. Са друге стране, Димитрије је емотивно биће, без обзира на то што је заглављен у животу између онога што се очекује од и онога што жели од живота. Ту сам нашао спону јер сам и сам емотивац. Димитрије не жели да живи свој живот тако. Његов основи проблем јесте грижа савести која произлази из проблема који ћу оставити публици да открије.

Анђелију тумачи Сандра Бугарски, која не крије задовољство што је дошла у зреле године и што има прилику да тумачи лик мајке, која, како каже, „није много омиљен лик, а ни претерано  позитиван”,

– Ипак, трудим се да га оправдам. Играм врло посесивну мајку која је своје троје деце крваво одгајила у тешким временима, у периоду санкција. И она сада очекује да буду уз њу, под њеном  сукњом. Све оно што је, заправо, погрешно – кратко коментарише Бугарска.

У јаркоцрвеној кошуљи и тамним панталонама из гардеробе излази дотерани Милан Чучиловић, који тумачи Моа, власника стриптиз бара. – У питању је криминалац, класичан негативац на српски начин. Бахат, сиров, себичан човек који само размишља о новцу. Радим га онако како сам га видео: помало духовито, помало тужно и највише негативно.

Представа „Дрекавац” траје сат и 20 минута. Нама на крају остаје да још једном подржимо овај подухват БДП-а покренут са намером да се помогне неговању домаћег драмског текста.

Б. Г. Требјешанин
објављено: 10.02.2012.

Последњи коментари

spasenija kolček | 11/02/2012 10:27

Nove drame na našoj pozorišnoj sceni i novi junaci. Iznikli iz života. Dimitrije npr. postaje kulturološki obrazac ličnosti našeg danas urušenog, zblanutog i anomičnog društva. Majka takođe, bez opravdanja, sa pokušajem da bude shvaćena: i ona je tipična junakinja majka našeg Balkana i Srbije - obično samohrana, požrtvovana do daske, pokušava da "izgura" svoju decu. Potrošivši svoje sizifovske snage u njihovo podizanje, ona potom očekuje i traži da oni rade ono što ona smatra da je u redu. Obično joj je to u ovoj sirotinji i praznini svake vrste - i ostalo.