Meni

Култура

Страст за летењем

Не претендујем да сам писац. Ова књига је сведочење. Искрено, поштено, без лажи и преваре, каже глумица Ружица Сокић чији ће књижевни првенац бити представљен вечерас у Атељеу 212

Ружица Сокић Фото А. Васиљевић

„Увек сам била уплашена. Страх је неумитни пратилац мог живота, али има у њему и нечег доброг. Он ме, понекад, тера да напрегнем сву снагу, машту и да се не предам, да се борим и да издржим до краја. Свест о несавршености је, у ствари, моја покретачка снага. Мислим да сам довољно пропатила да бих стекла право да кажем да се бавим уметношћу. Ја сам обична жена, ни по чему се ликом не издвајам од чиновнице, професорке, докторке, новинарке... Нисам гламурозна глумица. Ја сам трагач за сопственим бићем, радујем се што сам открила у себи неке особине и постала храбрија, закорачивши у непознато...”

Ово је записала глумица Ружица Сокић у својој књизи „Страст за летењем” коју су удруженим снагама управо објавили издавачка кућа „Лагуна” и Атеље 212, позориште у којем је ова драмска уметница провела свој радни век. Књига „Страст за летењем” биће представљена вечерас у 20 часова на Великој сцени Атељеа 212.

Списатељски првенац Ружице Сокић настао је током њеног боравка у Кањижи где се опорављала од повреда које је задобила на скијању у Аустрији. Почела је да пише спонтано у касним вечерњим сатима о својим пријатељима, колегама, друговима. Навирала су сећања и емоције.

– Глума је мој спас. Имала сам тешко детињство и бекство из реалног живота ме је спасило. Лоше сам се осећала. Била депресивна, очајна, тужна, меланхолична... Пријатељи и колеге су ме убеђивали да почнем да пишем. Сетила сам се дружења са Ацом Поповићем. Мисли су надолазиле као бујица реке. Толико сам се саживела са писаном речју да нисам ни приметила буђење новог јутра, прича у једном даху драга Ружица Сокић.

Управо тако се чита и њена књига „Страст за летењем” препуна емоција, анегдота, размишљања, сећања на своје пријатеље, колеге за које је вежу дивне успомене: Миру Траиловић, Бранка Плешу, Милоша Жутића, Бају Бачића, Небојшу Комадину...

– Књига је посвећена њима. Мојим друговима. Онима који су ми били важни, са којима сам била пријатељ. Неке сам, на жалост, изоставила. Много сам се дружила са мушкарцима. Кренуло је са Ацом Поповићем са којим сам се дружила и професионално сарађивала дуги низ година. Несхватљиво је колику смо присност и отвореност нас двоје постигли, а остали смо на ви до краја његовог живота. Поверавао ми је тајне. Никада их нисам злоупотребила. Испало је да сам писала и о себи, што је логично, јер човек пишући о другима пише и о себи – прича наша саговорница и додаје:

– Желела сам да сачувам време и догађаје. С обзиром на то да сам у Атељеу 212 била од почетка глумачке каријере па до краја, описала сам и те дане. Мој животни кредо је да су све душе живе. У овој књизи настављам дружење са тим душама. Не претендујем да сам писац. Ова књига је сведочење. Искрено, поштено, без лажи и преваре. Ја сам сведок, али не лажни, већ прави, објективан и према себи и другима. Имам однос и према себи. Знам колико сам грешака направила током живота и не стидим их се.

Ружица Сокић често се сети свог колеге Љубе Тадића који је знао да каже: „Кад год сам доживео дебакл у љубави, направио сам добру, велику улогу”. Слично размишља и наша саговорница:

– Из патње се рађа уметност, из среће ретко. Увек сам имала дистанцу према срећи и несрећи, али верујем у то што је Љуба рекао: мука, патња, туга, бол. То је смисао уметности. Не могу да се сматрам неуспешном женом. Целог живота сам у глуми, нису ме отерали иако нисам припадала ниједном клану. Срећна сам јер сам целог живота радила оно што волим, а мој успех је моје трајање. Мој живот је школа за младе, јер сам имала много падова. Пад је метафора мога живота. Ипак, ако човек зна шта жели, он ће то остварити без обзира на све. Величина успеха зависи од цене којом је платимо – тврди Ружица Сокић.

У својом књизи „Страст за летењем” са посебним емоцијама сећа се своје мајке, првих љубави, дружења са Ричардом Бартоном и Елизабетом Тејлор током снимања филма „Сутјеска”, храбрости и одважности Мире Траиловић, префињености Радета Марковића, љубавних успона и падова Вука Вуча, лепоте и талента Бранка Плеше, глумачке виртуозности Милоша Жутића... многобројних дружења, сусрета, путовања. И много чега још.

Б. Г. Требјешанин

објављено: 07.10.2010.

Последњи коментари

Radmila Stojanovic | 07/10/2010 10:30

Velika glumica i dobar covek, to je Ruzica Sokic.

milica r. | 07/10/2010 14:15

Kako lepa zena! Drago mi je da ste prikazali ovu fotografiju u punoj velicini, ona je dokaz da zene mogu biti lepe i bez botoksa u odredjenim godinama, samo treba ponosno poneti i prihvatiti svoje bore.

поздрав и нада | 08/10/2010 21:34

Надам се да је књига штампана ћирилицом, иначе, џаба прича о језику, култури, уметности ...

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније