Кнез Мишкин, Кир Јања, Лаза Дунђерски, Борис Годунов, Глембај, Фауст, Салијери, Шајлок, Мајаковски, Лео Шварц... само је део богате ризнице ликова које је током дуге и плодне каријере остварио маг глуме Предраг Ејдус. Управо овај глумац је јунак најновијег издања Савеза драмских уметника Србије – монографије о Предрагу Ејдусу коју је приредио Зоран Т. Јовановић. Дело је објављено поводом награде за животно дело „Добричин прстен” коју је Ејдус добио за 2008. годину, а биће представљено у уторак, 26. јануара у 13 часова на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду.

У позоришном фоајеу испред сцене „ Плаовић” биће, уједно, отворена ретроспективна изложба фотографија Предрага Ејдуса, избор из његових најбољих улога.

Од 1962. године Ејдус је заражен глумом, а од 1972. године у позоришту је професионално. „Са једнаким жаром играо је класику и откривао савремене ауторе. Једнако ватрено играо је и драмске и комичне улоге, пуно снимао, чак стизао на неколико сцена у истом дану. Кад причамо о Предрагу Ејдусу, причамо о ризику и, пре свега, страсти” – речи су редитељке Алисе Стојановић.

Монографија о Предрагу Ејдусу, уз животну причу, аутентичне фотографије које сведоче о његовом богатом сценском раду, интервјуе, доноси и текстове бројних театролога, редитеља, глумаца, који су из свога угла бележили како виде овог уметника: Влада Петрић, Мира Ерцег, Милосав Мирковић, Ранко Мунитић, Радомир Путник, Јагош Марковић, Егон Савин, Светлана Бојковић, Јелисавета Сека Саблић и многи други.

Не могу да заборавим, када је радио представу „Супермаркет” Биљане Србљановић, у режији Алисе Стојановић, у ЈДП-у. У исто време у Новом Саду, у Егоновој режији, радио је „Глембајеве”. Долази, приближава се и једна и друга премијера, и одједном ја видим да у ЈДП-у тога дана нема пробе. – Зашто нема пробе? Кажу: „Па, Пеца има генералну пробу у Новом Саду”. – Добро. И сад окрећем Српско народно позориште и питам: Како иде генерална проба? – „Па није баш генерална.” – Зашто? „Фали стари Глембај – Пеца”! – Где је Пеца? Кажу: „Па, има генералну пробу у Југословенском драмском позоришту”. И ја онда схватим да је он, пошто је већ догурао обе представе до генералне пробе, почео да ради трећи пројекат. Супер! Ово је једна од записаних анегдота коју је испричао Бранко Цвејић.

Замоли Цвејић након неког времена Ејдуса: „Пецо, молим те, молим те, дај погледај свој тефтер, морамо нешто да урадимо до краја недеље, можеш ли да играш ту представу?” – „Само да погледам, само да погледам...” Узима тефтер, гледа и каже: „Чекај, уторак – Глембајеви, среда – Млетачки трговац, четвртак – Кир Јања, петак – Др, субота – Амадеус, недеља – Свадба. Која је то представа Свадба? Ја не играм у Свадби. Аааа, Вањина (кћеркина) свадба!”