Таленат је обраћање особама које не постоје. Или: таленат је уобличавање непостојећих особа. Или, пак: таленат је спајање људи и појава коришћењем њиховог међусобног неразумевања. Ово је један од краћих микроесеја Цветка Лаиновића, увршћених у Антологију српског микроесеја 20. века "Течни кристал" коју је објавио београдски Графички атеље "Дерета". Приредио ју је наш  познати песник, есејиста, прозни писац, књижевни критичар и антологичар Зоран Богнар (1965), а реч је о првој Антологији микроесеја у српској књижевности. Она садржи микроесеје Божидара Кнежевића, Јована Дучића, Николаја Велимировића, Јустина Поповића, Станислава Винавера, до савремених аутора Радмиле Лазић, Бојана Јовановића, Јовице Аћина, Михајла Пантића и других.

Како сте се заинтересовали за форму микроесеја?

– Чињеница је да је велики број наших писаца, од Божидара Кнежевића, Ксеније Атанасијевић, Андрића, Црњанског, Исидоре Секулић, Љубомира Симовића, Зивлака, па све до најмлађих попут Данилова и Арбутине писао, неговао и објављивао микроесеје, а да готово ниједном од њих овај жанр није примаран. Пошто тај део њиховог књижевног рада, дела и опуса, није на најадекватнији начин не само вреднован него, чак, ни прочитан – одлучио сам да приредим ову антологију и да све ове волшебне, универзалне и, попут течног кристала, свевремене микроесеје покушам да спасем од заборава и омогућим им ново вредновање.

Ово је прва антологија микроесеја у историји српске литературе

– Да, ово је прва антологија микроесеја у историји српске литературе. Међутим, радећи на овој антологији, паралелно сам се информисао и проверавао преко многих европских и светских националних библиотека, универзитета, интернета, преко иностраних издавача и колега, да ли у било којој другој националној књижевности у свету постоји нека антологија овог жанра. Али до данашњег дана, ниоткуда и ни од кога, нисам добио потврдан одговор, тако да је врло могуће да је ова антологија уједно и прва антологија микроесеја у контексту и европске и светске књижевности...

Како бисте описали жанр и "чудновато биће микроесеја"?

– У слободној интерпретацији могли бисмо свакако рећи да је микроесеј жанр кратког метра писан техником разобличавања, разоткривања, односно демистификовања. Микроесеј је идеална форма нашег времена: истовремено и брз и динамичан, и експлицитан и експресиван... Андрић га је у књизи "Знакови поред пута" "крстио" као медитативну прозу, други су га називали поетско-феноменолошким рефлексијама, цртицама, контемплацијама или, пак, реминисценцијама – но, ипак, он у свом имену обједињује и жанровски најпрецизније одређује све наведене термине.

Такође, не постоји одраније утврђени стандард по којем бисмо могли одредити прецизну дужину овог текста. И ма колико год да је кратког метра, микроесеј представља једну безгранично велику, интригантну и заводљиву енигму. У метафоричном смислу, неодољиво подсећа на неко "чудновато биће" без идентитета и родитеља, без датума и места рођења, без "наслеђене" крвне групе, дакле, без историје свог постања... Као идејни творац и аутор ове антологије, преузео сам "обавезу" и одговорност да, уз основне постулате и критеријуме, одредим и максималну дужину микроесеја који ни у ком случају није могао и није смео бити дужи од две странице књижног блока

Шта је то у најразличитијим мислима различитих стваралаца што би се могло назвати мудрошћу у малом?

– У овој антологији заступљени су искључиво универзални поетско-феноменолошки микроесеји, што значи да су већ на самом почетку одбачени из разматрања и наративни есеји и есејизирана кратка проза. То говори да највећи број ових текстова показује дубоку филозофско-поетичку, интимну, чулну и реторичку борбу против сваког сижеа. У њима нема никаквог минималног наративног контекста, у њима се смењују епифанијска гнезда системом архетипског поимања кристализације, који подразумева стицај унутрашње и спољне светлости, подсвести, асоцијативности и језика (микротекста) као полазишта за даљу читаочеву доквалификацију.

-----------------------------------------------------------

Поетска трилогија

Ваши микроесеји, које сте такође уврстили у књигу, говоре о вери и усамљености. Да ли је то спона која може да доведе до Ваше недавно завршене песничке трилогије "Албедо, аура, алхемија

– Да, у праву сте… Постоји та спона између ових двеју жанровски потпуно различитих књига, али веома компатибилних по својој поетској осећајности, сензибилитету и универзалности, односно свевремености… Збирка "Алхемија" представља завршни део моје нове поетске трилогије "Албедо, аура, алхемија". Ова књига баш као и претходне две, крајње је интимистичка, али истовремено и универзална. Често ми се догађа да ме поједини читаоци назову, или ми приђу на улици, да ми кажу да имају осећај да су понеке песме писане баш по неком њиховом догађају или доживљају. Та универзалност, засигурно, овим песмама даје квалитет више.