"Ако се за неку јавну личност Срба из Угарске може рећи да је обележила две последње деценије 19. и две прве деценије 20. века, онда се, сасвим сигурно и без претеривања, то може рећи за Јашу Томића. Идеолог и неоспорни вођа најјаче српске странке у Угарској, расни новинар и уредник неколико угледних и веома утицајних српских листова, писац романа, драма, приповедака, песама, расправа из естетике, путописа, репортажа и фељтона, аутор више хиљада библиографских јединица политичког, историјског и социолошког садржаја, Томић је показао и доказао да располаже изузетном радном енергијом, лепим знањима и широким образовањем", речи су академика Василија Крестића, који је руководио пројектом Сабраних дела Јаше Томића у 25 књига, у издању новосадског "Прометеја", и приредио Историографске списе и политички портрет Јаше Томића, као и Уводну студију.

Сабрани списи Јаше Томића представљени су на Видовдан, 28. јуна, у Градској кући у Новом Саду, а свечаност су, поред академика Василија Крестића, употпунили и други чланови издавачко-редакционог одбора: Никола Грдинић, приређивач књижевних списа Јаше Томића, Радован Поповић, приређивач ратних Томићевих извештаја, Илија Радуловић, који је писао о судском процесу вођеном против Јаше Томића, а угледним званицама обратио се и један од иницијатора ових Сабраних дела, Игор Мировић, као и издавач и директор "Прометеја" Зоран Колунџија. Говор је одржао и Зоран Вучевић, председник Скупштине Новог Сада. Политичке списе Јаше Томића приредила је Љубомирка Кркљуш, а његове Феминистичке списе приредила је Ана Столић, које нису присуствовале свечаној промоцији.

Како се на овом свечаном скупу могло чути, прошле године навршено је 150 година од рођења Јаше Томића, коме је подигнут споменик у Дунавској улици у Новом Саду, а објављивање његових Сабраних дела у 25 књига још један је од начина да се сународници одуже овом знаменитом Србину из Војводине.

– Јаша Томић је све до наших дана био потиснут, скрајнут и омаловажен. Једна од првих чињеница која је довела Јашу Томића на стуб јавне критике била је та што је он већ крајем 19. века био против општег политичког курса југословенства, и тврдње да су Срби и Хрвати један те исти народ. Тврдио је да су Срби и Хрвати два веома блиска, али различита народа. Због тога је био означен као антијугословен. Држао се девизе: Ако човек у младости није левичар, он нема срца, ако човек у старости није десничар, онда нема памети. Сматрало се тако да је издао социјалистичку идеју, рекао је академик Василије Крестић, који је додао и то да се Јаша Томић залагао за директно припајање Војводине Србији, у новој држави Краљевини СХС.

Радован Поповић оценио је објављивање Сабраних дела Јаше Томића у 25 књига као један од највећих издавачких пројеката у последње време у српском издаваштву и култури.

– Приредио сам три књиге новинских текстова Јаше Томића везаних за Први и Други балкански рат. Пре свега, интересовао ме је Јаша Томић као ратни репортер и како тај део његовог стваралаштва изгледа у односу на данашње новинарство. Ти његови текстови штиво су које се несумњиво чита са узбуђењем, дело су бескрајно радозналог новинара који се није либио да разговара са борцима у рову, са рањеницима, али и са генералима, војводама и сердарима. Почетак Првог балканског рата затекао је Јашу Томића као зрелог новинара "Заставе", а пре свега као оштроумног коментатора и полемичара војвођанског јавног живота, кога су поштовали и на фронту, од Косова до Ђевђелије, као и у миру – рекао је Радован Поповић.

О проблему литерарног стваралаштва Јаше Томића говорио је Никола Грдинић. Како је, према Грдинићевим речима, овај велики Војвођанин сазревао у доба култа науке и време позитивизма и социјалних идеја, он је све посматрао кроз идеал научне и објективне истине, па је и политику сматрао науком за добробит народа.