Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona

Prvi januar 2000, a ne prvi dan 2001. bio je početak 21. veka, što znači da je prvi dan ovog meseca označio i ulazak u drugu deceniju novog milenijuma. U Americi se računa tako, pa su zato proteklih dana svođeni mnogi računi dekade, u svim oblastima. Ali jedan od najzanimljivijih bilansa bio je onaj jezički. Koliko se u minulih 10 godina promenio i šta je novo doneo engleski jezik kojim se govori ovde (i, uostalom, najviše na planeti: na engleskom se sporazumeva 1,58 milijardi ljudi)?

Izbor „reči godine” preuzelo je na sebe Američko dijalektično društvo, zanimljiva institucija koja je osnovana još 1889, i koja u svom okrilju ima uglednike lingviste, leksikografe, etimologe, gramatičare, istoričare, pisce, urednike, druge naučnike i studente... Od 1990, kada su odlučili da u međusobnoj debati u jednom hotelu u Baltimoru, lučkom gradu na obali Atlantika, šezdesetak kilometara od Vašingtona, uz piće postignu konsenzus o tome koja je reč obeležila godinu, to čine u prvoj polovini svakog januara. Pravilo je inače da najvažnija reč ne mora da bude obavezno nova, ali mora da bude značajna za minulih 365 dana, po učestalosti upotrebe, važnosti i poruci koju nosi.

Ta reč treba da bude neka vrsta „vremenske kapsule”, da na najadekvatniji način izrazi „ko smo i gde smo bili” u godini iza nas. Ovoga puta, društvo koje se okupilo u baltimorskom „Hiltonu” imalo je zadatak da, po drugi put, izabere i reč decenije. Posao, mora se priznati, nimalo lak. Nije jednostavno u jednoj reči sažeti godinu, a kamoli dekadu.

Slične izbore prave ovde i drugi, ali Dijalektičko društvo ima najveći autoritet (među njegovim članovima je i jedan lingvista koji je o „nepristojnoj” i u svim jezicima često pominjanoj reči koja označava seksualni odnos, a ovde počinje sa slovom „F”, napisao celu knjigu, dok je drugi isto tako napisao delo koje se bavi samo skraćenicom OK, s tezom da je to „najveći američki izum”). Kad je diskusija počela, jedan od prvih predloga za reč decenija bila je reč „zbunjeni” – više kao šala nego kao ozbiljna kandidatura. A potom, pokazalo se da izbor događaja, trendova, pojava, odnosno reči koje ih predstavljaju nije baš jednostavan.

Koliko su uspeli, prosudite sami. Za reč 2009. izabrana je na srpski   prevodiva reč „tweet“ („cvrkut”), ali neprevodiva kao imenica u modernom značenju: „tvit” se danas mnogo manje vezuje za pesmu ptica, a mnogo više – i uglavnom – za kratke poruke (do 140 slova) poslate preko internet servisa tweeter.com, najnovijeg fenomena globalnog povezivanja koji je lane prosto „eksplodirao”.

I reč dekade je iz oblasti informatičkih tehnologija: to je „google“, ali ne kao ime korporacije koja je glavni akter u planetarnom internet biznisu, nego kao glagol, koji je u prvi zvanični rečnik engleskog jezika uvršten 2006. Njegovo značenje je „pretraživati Internet”. „Guglovanje” je odavno u opticaju, ne samo u engleskom govornom području, premda će jezički čistunci i ovo proglasiti jeresom. Da li se bolje razumemo ako kažemo „pretražiću te na Internetu” ili „guglovaću te”? Odgovor zavisi od toga koga pitate. Mlađa generacija „gugluje”, dok starija i dalje „pretražuje”. U prvom slučaju odmah je jasno i šta se pretražuje, dok su u drugom neophodna pojašnjenja.

Ovaj izbor znači i da je tehnologija, informatička pre svega, dominirala u minulih deset godina u većoj meri od bilo čega drugog (reč za deceniju devedesetih bila je opet internet pojam „web“ – („informatička mreža”, paučina, tkanje...). Šta je bilo to drugo, vidi se i po rečima koje su „ušle u finale”: jedan od najozbiljnijih kandidata bila je „nineeleven“ (ovde se događaj od 11. septembra 2001, kada je Al Kaida izvršila spektakularni i stravičan napad na Njujork i Vašington, jednostavno sažima u jednu reč ili broj: „9/11”.

Kandidovana je zatim bila i reč „blog” (internet stranica na kojoj se objavljuje serija povezanih tekstova „blogera” o nekoj aktuelnoj temi), ali je ocenjeno da je isuviše „ružna”. U užem izbor bio je i „tekst”, ali ne kao imenica (sa istim značenjem i u engleskom i u srpskom), već kao glagol koji označava slanje kratke poruke preko mobilnog telefona. Aktuelna reč je bila i „green“ (zeleno), kao šifra za zaštitu životne okoline, pa čak i skraćenica H1N1 koja je zvanična identifikacija novog ili „svinjskog” gripa.

Izbor reči godine i decenije potvrdio je tako na nešto drugačiji način ono što se oduvek znalo: da je jezik „živa materija” i da je učinak njegovih zvaničnih čuvara i lingvističkih čistunaca u njegovoj evoluciji – zanemarljiv. Organizacija „GlobalLanguageMonitor“ je, koristeći poseban program (ili ćemo se bolje razumeti ako napišem „softver”?) za analizu medija, takođe utvrdila, ovoga puta sasvim konkretno, da je „tviter” bila reč godine, ali je nalaz za reč(i) dekade nešto drugačiji: to je, po njima, „globalno zagrevanje” („globalwarming“).

Prethodnih godina istom metodom su izdvojene reči godine: u 2008. to je bila „bailout“ („spasavanje” velikih korporacija čije je urušavanje zapretilo da uruši celokupnu američku ekonomiju), „subprime“ (sinonim za loše kredite) za 2007... „Lengvidž monitor” je izračunao da se u engleskom jeziku nova reč rađa svakih 98 minuta, mada jedan od zvaničnih rečnika, „Merijam-Vebster” u svoju bazu „pripušta” samo stotinak novih pojmova godišnje.