Од нашег сталног дописника из Вашингтона

Први јануар 2000, а не први дан 2001. био је почетак 21. века, што значи да је први дан овог месеца означио и улазак у другу деценију новог миленијума. У Америци се рачуна тако, па су зато протеклих дана свођени многи рачуни декаде, у свим областима. Али један од најзанимљивијих биланса био је онај језички. Колико се у минулих 10 година променио и шта је ново донео енглески језик којим се говори овде (и, уосталом, највише на планети: на енглеском се споразумева 1,58 милијарди људи)?

Избор „речи године” преузело је на себе Америчко дијалектично друштво, занимљива институција која је основана још 1889, и која у свом окриљу има угледнике лингвисте, лексикографе, етимологе, граматичаре, историчаре, писце, уреднике, друге научнике и студенте... Од 1990, када су одлучили да у међусобној дебати у једном хотелу у Балтимору, лучком граду на обали Атлантика, шездесетак километара од Вашингтона, уз пиће постигну консензус о томе која је реч обележила годину, то чине у првој половини сваког јануара. Правило је иначе да најважнија реч не мора да буде обавезно нова, али мора да буде значајна за минулих 365 дана, по учесталости употребе, важности и поруци коју носи.

Та реч треба да буде нека врста „временске капсуле”, да на најадекватнији начин изрази „ко смо и где смо били” у години иза нас. Овога пута, друштво које се окупило у балтиморском „Хилтону” имало је задатак да, по други пут, изабере и реч деценије. Посао, мора се признати, нимало лак. Није једноставно у једној речи сажети годину, а камоли декаду.

Сличне изборе праве овде и други, али Дијалектичко друштво има највећи ауторитет (међу његовим члановима је и један лингвиста који је о „непристојној” и у свим језицима често помињаној речи која означава сексуални однос, а овде почиње са словом „Ф”, написао целу књигу, док је други исто тако написао дело које се бави само скраћеницом ОК, с тезом да је то „највећи амерички изум”). Кад је дискусија почела, један од првих предлога за реч деценија била је реч „збуњени” – више као шала него као озбиљна кандидатура. А потом, показало се да избор догађаја, трендова, појава, односно речи које их представљају није баш једноставан.

Колико су успели, просудите сами. За реч 2009. изабрана је на српски   преводива реч „tweet“ („цвркут”), али непреводива као именица у модерном значењу: „твит” се данас много мање везује за песму птица, а много више – и углавном – за кратке поруке (до 140 слова) послате преко интернет сервиса tweeter.com, најновијег феномена глобалног повезивања који је лане просто „експлодирао”.

И реч декаде је из области информатичких технологија: то је „google“, али не као име корпорације која је главни актер у планетарном интернет бизнису, него као глагол, који је у први званични речник енглеског језика уврштен 2006. Његово значење је „претраживати Интернет”. „Гугловање” је одавно у оптицају, не само у енглеском говорном подручју, премда ће језички чистунци и ово прогласити јересом. Да ли се боље разумемо ако кажемо „претражићу те на Интернету” или „гугловаћу те”? Одговор зависи од тога кога питате. Млађа генерација „гуглује”, док старија и даље „претражује”. У првом случају одмах је јасно и шта се претражује, док су у другом неопходна појашњења.

Овај избор значи и да је технологија, информатичка пре свега, доминирала у минулих десет година у већој мери од било чега другог (реч за деценију деведесетих била је опет интернет појам „web“ – („информатичка мрежа”, паучина, ткање...). Шта је било то друго, види се и по речима које су „ушле у финале”: један од најозбиљнијих кандидата била је „nineeleven“ (овде се догађај од 11. септембра 2001, када је Ал Каида извршила спектакуларни и стравичан напад на Њујорк и Вашингтон, једноставно сажима у једну реч или број: „9/11”.

Кандидована је затим била и реч „блог” (интернет страница на којој се објављује серија повезаних текстова „блогера” о некој актуелној теми), али је оцењено да је исувише „ружна”. У ужем избор био је и „текст”, али не као именица (са истим значењем и у енглеском и у српском), већ као глагол који означава слање кратке поруке преко мобилног телефона. Актуелна реч је била и „green“ (зелено), као шифра за заштиту животне околине, па чак и скраћеница H1N1 која је званична идентификација новог или „свињског” грипа.

Избор речи године и деценије потврдио је тако на нешто другачији начин оно што се одувек знало: да је језик „жива материја” и да је учинак његових званичних чувара и лингвистичких чистунаца у његовој еволуцији – занемарљив. Организација „GlobalLanguageMonitor“ је, користећи посебан програм (или ћемо се боље разумети ако напишем „софтвер”?) за анализу медија, такође утврдила, овога пута сасвим конкретно, да је „твитер” била реч године, али је налаз за реч(и) декаде нешто другачији: то је, по њима, „глобално загревање” („globalwarming“).

Претходних година истом методом су издвојене речи године: у 2008. то је била „bailout“ („спасавање” великих корпорација чије је урушавање запретило да уруши целокупну америчку економију), „subprime“ (синоним за лоше кредите) за 2007... „Ленгвиџ монитор” је израчунао да се у енглеском језику нова реч рађа сваких 98 минута, мада један од званичних речника, „Меријам-Вебстер” у своју базу „припушта” само стотинак нових појмова годишње.