Од нашег сталног дописникаиз Њујорка

У овом граду у којем се увек нешто дешава и у којем не мора никад да се спава, од 22. октобра пажњу привлачи једна изложба која говори о историји, али и те како резонује у садашњости. Ретка је прилика да се на једном месту виде ретки артефакти цивилизације и њеног важног, можда и главног пратиоца, религије.

Изложба на Петој авенији, у здању „Стивен А. Шварцман” Њујоршке јавне библиотеке, има званичан назив „Три вере”. Те три вере су јудаизам, хришћанство и ислам, које заједно имају око четири милијарде верника, или безмало 70 одсто човечанства.

Отворена је 22. октобра, а затвориће се 22. фебруара. Чињеница да се одржава у Њујорку и да је њена главна порука: да је оно што је за све три религије заједничко – а тога је много – важније од онога што их раздваја (чега је такође доста), има посебан значај, Између осталог и због „11. септембра”, датума коме више не требају објашњења и чињенице да је поприште најмонструознијег терористичког догађаја у историји, почињеног у име једне од ових вера, само неколико километара јужније, низ Пету авенију.

Такође, изложба се одржава и у јеку полемика о верској толеранцији: да ли је „прикладно” само две улице од срушеног Светског трговинског центра, места које је због 3.000 невиних жртава проглашено „светим тлом” (на којем се упркос томе подиже нова монументална некретнина), саградити један исламски културни центар, са све богомољом, односно џамијом.

Независно од тога, изложба „Три вере” је просветитељска у сваком погледу: за упућене уживање у ретко на увид изношеним светим књигама, од Библије нађене у једном манастиру на британској обали 917. којег су похарали Викинзи, преко Курана исписаног елегантном калиграфијом у позлаћеном мастилу, до једног рукописа Самарићана. Може се видети и једна оригинална Гутенбергова Библија из 1649, власништво Библиотеке, турски и персијски рукописи на којима је Мухамед у друштву других пророка, али са лицем које је само празан бео простор, јер је његово портретисање светогрђе.

Изложба би могла да се зове и „Деца Аврамова”, јер је пророк који је на Блиском истоку живео пре око 3.700 година главни заједнички садржалац све три вере: он је „праотац” и Јевреја и хришћана и муслимана. Праотац у смислу да га све три религије сматрају како физичким претком, тако и духовним зачетником.

За Јевреје, Аврам, од кога почиње обнова монотеизма, симбол је њихове посебности, за хришћане симбол праве вере, за ислам истински муслиман. Све три ове вере су „аврамске” – сугерира изложба – јер се у свакој Бог у различитим тачкама времена открива одабраним појединцима. Управо од Аврама, верска збивања постају историјска, откровења су у „царству земаљском”, а не на небу или неком Олимпу. Бог Аврамов је први пут невиђен и невидљив, али ипак свеприсутан, вера је однос између људског и божанског...

Један од главних спонзора ове изложбе је „Коегзист” (COEXIST),фондација која ради на промовисању разумевања и међусобног уважавања „деце Аврамове”, Јевреја, хришћана и муслимана. Због тога није изненађење што је главна порука изложбе „Из једног мноштво – из мноштва једно”. Упркос свим разликама и старим и новим сукобима, све три вере имају заједничка полазишта и једну људску перспективу.

То показују – али и оповргавају – управо свете књиге (пергаменти, свици) које су, уз текстове на пратећим панелима, једини експонати. У тим књигама су канони и рана историја сваке од ове три верске традиције. Кустоси изложбе не пропуштају да укажу како су у процесу ширења аврамских вера ван своје првобитне (језичке и географске) територије, чак и сасвим мале непрецизности у одабиру речи приликом превођења производиле драматичне промене у значењу. Не треба, затим, заборавити, да су се шириле (сем јудаизма који је био и остао вера само једног, јеврејског, народа) не само књигама, него и освајањима и покрштавањима.

Па ипак, текстови јудаизма, хришћанства које је потекло из њега, ислама који има корене у обе (а у све три се, уз то, појављују једне те исте личности, премда у донекле другачијим улогама и мисијама) – данас су, у свим својим преводима, географски најраширенији корпус књижевности који је свет икад имао.

Занимљиво је да, иако се изложба рано затвара, већ у шест (сем уторком и средом када траје сат и по дуже), она се, кад падне мрак, наставља и на отвореном, на најпопуларнијој њујоршкој авенији: кад се врата Библиотеке затворе, преко фасаде се спушта велико платно на које се пројектују експонати.

Милан Мишић

За оне који „Три вере” желе да посете виртуелно, адреса је: http://www.nypl.org/events/exhibitions/three-faiths-judaism-christianity-islam