Poslednjih dvadesetak godina u ruskoj istoriografiji trend je proučavanje ruske emigracije, naročito ruske emigracije „prvog talasa”. Pod tim nazivom podrazumeva se onaj deo stanovništva koji je napustio Rusiju posle Oktobarske revolucije – zbog društvenih i političkih promena koje su tada nastupile. Po nekim mišljenjima reč je o milion i po do dva miliona ljudi. Mnogi od njih zadržali su se u Evropi. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prihvatila je veliki broj ruskih izbeglica (oko četrdeset hiljada), a Beograd je u periodu između dva svetska rata, uz Pariz, Berlin i Prag, bio jedan od najvećih emigrantskih centara.

Paradoksalno je da je, iako su ruske izbeglice ovde ostvarile najveći ukupni doprinos u životu jedne zemlje, ruska emigracija u Jugoslaviji najmanje poznata i najslabije istražena. Donekle se to objašnjava time što je u našoj sredini živelo manje čuvenih pojedinaca, kao i činjenicom da se često delovanje ruskih intelektualaca ostvarivalo u okviru srpskih i jugoslovenskih institucija i organizacija. Daleko veću pažnju ruskih i svetskih naučnika privlačile su ruska emigracija u Zapadnoj Evropi i biografije najčuvenijih emigranata. Naši stručnjaci, međutim, uradili su dosta na ovom polju poslednjih godina (M. Jovanović, A. Arsenjev, O. Đurić, I. Lukšić i drugi), ali njihova saznanja još uvek nisu u dovoljnoj meri ugrađena u literaturu na ruskom i drugim svetskim jezicima.

Situacija se ipak postepeno menja. Sigurno je da bez dobre proučenosti ruske emigracije na našim prostorima ni slika o ruskoj posleoktobarskoj emigraciji neće biti potpuna. I da se te praznine moraju popuniti. I dok su „ruskom Parizu” i „ruskom Berlinu” posvećivane studije i naučne konferencije, prve knjige s naslovom „Ruski Beograd” pojavljuju se tek odnedavno. Prošle godine je u ediciji „Rusi u inostranstvu”, izdavača „Veće”, objavljen turistički vodič Sergeja Tanjina „Ruski Beograd” (drugi naslovi u ediciji su „Rusi u Indiji”, „Ruska Nica”, „Rusi u Africi”, itd.). Autor se oslanja na knjigu Miroslava Jovanovića „Doseljavanje ruskih izbeglica u Kraljevinu SHS 1919-1924”, koja je u proširenom izdanju izašla na ruskom jeziku 2005. Može se reći da je to relativno uspešan primer popularizacije ove teme. Znatno je ozbiljniji i značajniji drugi naslov. Izdavač te knjige je Moskovski univerzitet, a priređivači su naučnici Vladimir Aleksejevič Tesemnikov i Viktor Ivanovič Kosik. Oni su odlučili da naprave zbornik uspomena koji će predstaviti različite strane života ruskih emigranata u Beogradu u periodu 1920-1940. Svi materijali u knjizi objavljeni su ranije u periodici ili knjigama na ruskom jeziku, ali, po pravilu, bili su teško dostupni. Na ovaj način vrši se neophodna sistematizacija građe, rešava problem dostupnosti materijala i ostvaruje popularizacija problematike.

Osnovni prilozi u zborniku su rad konzervativnog publiciste Vladislava Majevskog „Iverska ikona Majke Božije na Svetoj Gori, u Moskvi i Beogradu” i odlomci iz njegove dvotomne studije „Rusi u Jugoslaviji. Odnosi Rusije i Srbije”. Ta studija, objavljena u Njujorku 1966, prvi je pokušaj celovitog opisa ruske emigracije u Jugoslaviji. Sadržaj aktuelnog zbornika podeljen je u nekoliko odeljaka.

U prvom – prilozi pesnika Igora Severjanina (pesma „Kalemegdan u aprilu” iz 1931), N. Z. Ribnikova, arhiepiskopa Harbinskog Nestora i Vladislava Majevskog prikazuju život u Beogradu. U posebnim odeljcima podrobno su predstavljeni obrazovanje i nauka i književnost i umetnost. Tu su uspomene na Prvu rusko-srpsku gimnaziju u Beogradu (I. M. Malinjin, N. A. Černišov, F. J. Vistoropski), Žensku rusko-srpsku gimnaziju (T. Žilina, S. Šilenok, G. Friš), ruske studente Beogradskog univerziteta (I. M. Blumenau), Ruski naučni institut (J. V. Spektorski). Posebni prilozi posvećeni su pozorišnoj umetnosti, udruženju ruskih likovnih umetnika (V. F. Baumgarten), muzičkom životu (V. I. Beljski), književnim kružocima (Lidija Aleksejeva) i satiričnom časopisu „Tras!!!” (izabrani tekstovi iz časopisa koji prenose atmosferu vremena). Takođe je dragocen Registar imena ruskih emigranata koji se pominju u knjizi.

Razvoj ruskih emigrantoloških studija značajan je i za našu istoriju. Mnogi ruski javni radnici nisu delovali samo u okviru ruske zajednice nego su bitno doprineli razvoju zemlje i podizanju kvaliteta života. Ruska emigracija u Jugoslaviji može biti sagledana samo u svetlu rusko-srpskih veza, odnosno kroz zajednički rad srpskih i ruskih stručnjaka. Napokon, ruski Beograd je sastavni deo istorije Beograda, koju treba posmatrati u njenoj kompleksnosti i bogatstvu.