Замислимо после свих ових киша, високог водостаја и поплава да се све реке на тренутак исуше. Или бар Сава и Дунав на територији Београда. Како би изгледала шетња речним коритом?

На ово питање одговор је покушало дати Друштво подводних археолога „Вода и археологија” (Aqua et Archaeologia) које је сачинило мапу потопљених бродова у последњих неколико векова.

– Желели смо да скренемо пажњу јавности на занемарено подручје националног археолошког и индустријског наслеђа. Остаци великог броја бродова леже расути и добрим делом затрпани у коритима београдских река. Њихово проучавање и подводна археолошка истраживања су од националног и културног значаја. Наш циљ је био да све заинтересоване поново подсетимо шта све крију наше реке и да наговестимо колико прича о Београду и његовом животу на рекама крију воде које га запљускују – наглашава Гордана Каровић, председник Друштва „Вода и археологија”.

Београд је кроз историју био стециште и пролазна лука трговачких бродова, седиште речних флотила и место у чијим су се водама (акваторијуму) водиле судбоносне битке. Главни град је у средњем имао велико бродоградилиште. Сачувани подаци сежу до 1494. године када је на годину дана из Италије доведен мајстор бродоградитељ Кинтијус (Chyntius) да гради фусте, уске, лаке бродове плитког газа, које су се покретале уз помоћ једра и весала. У 16. веку у београдском бродоградилишту обнављана је отоманска флота после великог пораза у поморској бици код Лепанта 1571. године. У 17. и 18. веку граде се шајке, каици и томбази, а у првој половини 19. века лађе, а крајем истог века у радионици на Чукарици дрварице и гвоздени шлепови.

Како су страдали бродови?

Потапање пловила забележено је још у 15. веку када је султан Мурат Други нападао град, али највише података, наравно, датира из прошлог века. Несреће су имале различите узроке.

Због кретања леда 16. марта 1929. године у Чукаричком рукавцу је потопљено или оштећено чак 112 пловила.

Парни путнички брод „Авала” сударио се 1935. године са парним тегљачем и потонуо.

У Првом и Другом светском рату пловни парк наше државе страдао је у потпуности.

Парни тегљач „Делиград” потопила је сопствена посада 6. априла 1941, километар узводно од ушћа Саве у Дунав, да не би пао непријатељу у руке, а онда се пребацила у пароброд „Танаско Рајић”, не слутећи да ће се нешто касније на њега срушити железнички мост. Готово да је нестварно да је мост миниран баш у тренутку када је пароброд пролазио испод њега. У овом трагичном догађају погинуло је 170 официра Ратне морнарице и четири члана посаде. И у Првом светском рату железнички мост је миниран, и тада се својом конструкцијом обрушио на један брод, мађарски „Алкотмањ”. Било је то 29. јула 1914. године.

Шта се дешавало на Дунаву?

Савезничко бомбардовање 17. априла 1944. године претворило је бежанијски зимовник у гробље бродова. Било је 30 потопљених пловила међу којима „Катарина Харле”, тегљачи „Кајмакчалан”, „Краљевић Марко” и „Босна” и путнички бродови „Краљица Марија” и „Цетиње”. У земунском пристаништу 18. октобра 1944. године страдао је већи број пловила међу којима миноловац „Петар Зрински”, парни тегљач на вијак „Сисак” и „Божић”. Ада Хуја је била гробље наших бродова 1944. године када су немачке трупе у повлачењу разориле већи број пловила различитих типова и намена, од који ће касније, ипак, већи број бити извађен.

И на Дунаву је било сударања, као и на Сави. „Франше д’Епере” и „Загреб”, парни путнички бродови, сударили су се код Аде Хује 1931. године. „Загреб” је оштећен, а „Франше д’Епере” је потонуо.

Од великих мирнодопских несрећа издвојимо и трагичну судбину путничког брода „Ниш” који се на путу ка Земуну захваћен јаком олујом преврнуо и потонуо 1952. године, када је страдало 128 путника и три члана посаде...

Све у свему, више од сто бродова нестало је у београдским рекама, према до сада сакупљеним подацима, али колико их је заиста било, вероватно нећемо никада моћи да сазнамо.

У Друштву „Вода и археологија” кажу да су недавно од једног суграђанина, страственог рибара, сазнали да постоје остаци једног брода, такозване дрварице, код Ушћа, јер се пожалио да му мрежа често запиње за остатке олупине.  

– Кад год сазнамо за неки нови траг, ми крећемо у потрагу, дрварице су  јако стари бродови који су почели да се израђују још од 15. века. После мапе наш следећи корак је ДВД који ће садржати много више података и докумената, фотографија и текста, а све то радимо да бисмо заштитили нашу подводну баштину. Желимо да анимирамо све оне који би могли да нам помогну и укључе се у акцију откривања нашег подводног блага. Боримо се да наша држава ратификује Унескову конвенцију о заштити подводне културне баштине, чиме би на себе преузела бригу о њеној заштити. Јер, до појаве железнице, све значајно у саобраћају дешавало се на води – каже Гордана Каровић, председник Удружења.

-------------------------------------------------

Бродоломи на Дунаву

На Дунаву потопљен је брод „Вулкан” 1918. године код данашњег Панчевачког моста, „Штросмајер” је 1927. године налетео на остатке „Вулкана” и потонуо, а на истом месту нестао је и брод „Велебит” 1944. године. У Другом светском рату потонули су и бродови „Кицош”, „Ибар”, „Отаџбина”...