Meni

Magazin

Sedam čuda Srbije

Hram Svetog Save

U najvećem pravoslavnom hramu na svetu, 60 umetnika, najboljih poznavalaca vizantijskog stila, punih osam godina postavljaće mozaike na hektar i sedamdeset ari površine. Tada će hram konačno biti završen, posle 120 godina.

Kada Hram Svetog Save bude završen biće to najveća pravoslavna crkva u svetu. Podignut je na Vračaru u Beogradu, gde su spaljene mošti svetog Save, a poduhvat je započet pre više od veka – 1895. godine.

Srpski narod je svoj najsaborniji hram, posvećen ocu Srpske crkve i države, gradio (i gradi) u najnepovoljnijim istorijskim okolnostima. Temelji su postavljeni između dva svetska rata (u Kraljevini Jugoslaviji), da bi tek 1984. godine tadašnji patrijarh German u razgovoru sa Dušanom Čkrebićem, predsednikom Predsedništva Srbije, dobio saglasnost za nastavak gradnje. Nepunih godinu dana kasnije, 12. maja 1985, održana je sveta arhijerejska liturgija kojom je svečano obeležen nastavak radova, pod vođstvom arhitekte profesora Branka Pešića.

Svetosavski hram najzad se uspravio i zasijao svojim zlatnim krstovima tek devedesetih godina prošlog veka. Posle zastoja od nekoliko godina radovi su ponovo obnovljeni 2000, a u jesen 2003. godine završen je spolja, obložen belim mermerom i granitom. Sada je na redu enterijer: građevinsko-zanatski radovi, uređenje prizemlja i kripte, instalacije... Oblažu se zidovi plemenitim vrstama kamena, a uskoro će početi izrada mozaika.

Po zamisli arhitekata Bogdana Nestorovića i Aleksandra Deroka, još iz četrdesetih godina prošlog veka, zidovi iznad sedam metara visine trebalo bi da budu u mozaiku. Ukupno 15.000 kvadratnih metara u gornjem delu Hrama i još 2.000 u kripti. Celokupan živopis će biti u vizantijskom stilu, od zlatnih pločica i prirodnog kamena, sa delovima keramike i stakla. Freske će biti u prostorijama gde se sveštenici odevaju (skevofilakionu), zatim na zidovima zvoničnih kula i na još nekoliko izolovanih celina.

Postoji predlog da se likovne predstave na mozaicima grupišu u četiri kategorije: prve dve grupe činile bi kompozicije koje su toliko monumentalne, i imaju tako važno mesto, da bi definisale utisak o unutrašnjosti hrama. Za njihovo likovno rešenje biće raspisan međunarodni konkurs. U trećoj su kompozicije koje su same za sebe celina, i za njih će biti raspisan nacionalni konkurs, dok su u četvrtoj kategoriji medaljoni, natpisi i slične kompozicije koje će umetnici uraditi bez konkursa.

Realno je očekivati da će živopisanje crkve trajati osam godina. Predviđeno je da ekipa od 60 umetnika i 30 asistenata mozaičara kompletan posao završi radeći u proseku dve do dve i po hiljade kvadrata godišnje.

Nekoliko graditeljskih zanimljivosti: u prizemlju i na galerijama Hrama Svetog Save može da stane 10.000 vernika, tri horske galerije mogu da prime po 700 horista. Unutrašnja visina od poda do kupole je 65 metara, a spoljna visina je, sa krstom, 79 metara. Hram ima ukupno trinaest kupola, osamnaest pozlaćenih krstova, u zapadnim zvonicima ugrađeno je 49 zvona čija je ukupna težina oko 24 tone.

U podzemnoj etaži izgrađene su kripta, riznica i grobna crkva Sv. kneza i mučenika Lazara, a kada bi se računale samo elektroinstalacije, vodovod, kanalizacija, ventilacija i klimatizacija u hramu, bile bi dovoljne za jedan manji grad!

– Ima i teže građenih monumentalnih objekata i složenijih po primenjenoj tehnici, ali u suštinskom smislu, Hram Svetog Save je graditeljsko čudo jer njegovo podizanje prati važna dešavanja u srpskom narodu u poslednjih više od stotinu godina. Za crkve je značajnije da u duhovnom smislu budu bogate i sadržajne, a u slučaju ovog hrama radi se upravo o tome. Njegova izgradnja duboko je duhovno isprepletana sa istorijskom sudbinom srpskog naroda – ističe protomajstor Vojislav Milovanović.

Dragoljub Stevanović
objavljeno: 02.03.2008.

Poslednji komentari

M B | 15/03/2008 16:53

Meni je ta crkva kao građevina hladna, nepristupačna i megalomanska, nema ni malo topline, kao druge naše manje crkve. Ja sam bila i videla je, ali meni nikada ne bi palo na pamet da odem i da se tu pomolim Bogu.

Zoran Veljovic | 05/01/2009 23:23

Hram Svetog Save NIJE NAJVEĆI pravoslavni hram! Analiza pokazuje da je hram u Beogradu TREĆI po veličini na svetu. Nije mi jasno zašto je pravoslavnoj crkvi potrebno da se kiti tudjim perjem i da uporno, već godinama, obmanjuje svet o najvećem hramu! To jednostavno nije istina! Da ne upotrebim jaču kvalifikaciju.
Zoran Veljović, Arhitekta

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije