Pravilnom pripremom zemljišta, kojem su dodate odgovarajuće hranljive materije, kao i naknadnim đubrenjem, biljkama se omogućava rast i razvoj, cvetanje i plodonošenje, a to olakšava i borbu s bolestima i štetočinama, jer imamo zdrave i otporne biljke.

Ukoliko dođe do nedostatka hraniva, biljka reaguje na razne načine. Listovi se uvrću, na njima se stvaraju tamnije i svetlije pege, listovi žute do nekroze (sušenja) i otpadanja. Rast i razvoj biljke je ometen, stvaraju se skraćeni i deformisani izdanci, onemogućena je oplodnja...  

Za dopunsku ishranu biljaka, koja bi trebalo da im obezbedi hraniva u svim fazama razvoja, u upotrebi su specijalna, koncentrovana đubriva (sa različitom kombinacijom odnosa između makro i mikro elemenata) rastvoriva u vodi, ekološka, lako pristupačna. Mnoga se mogu koristiti rastvorena u vodi, prilikom zalivanja, ili folijarno (prskanjem listova).

Odgovor na pitanje koje da odaberete trebalo bi da dobijete od stručnjaka u biljnoj apoteci, jer kombinacija hraniva zavisi i od toga šta želite da pospešite: cvetanje, listanje ili plodonošenje biljaka.

Za veću otpornost

Prihranjivanjem se najlakše mogu regulisati rast i razvoj. Tako, na primer, azotna đubriva (KAN i urea) primenjujemo tamo gde želimo da povećamo rast i razvoj vegetativnih organa, ili da produžimo period vegetacije, posebno lisnatog povrća (salata). Prihranjivanje kalijumovim đubrivom ubrzavamo rast i razvoj povrća, dozrevanje vegetativnih i generativnih organa (plodova). Osim toga, biljke postaju otporne prema raznim bolestima i niskim temperaturama.

Dopunska ishrana biljaka izvodi se mahom azotnim đubrivima, koja brzo reaguju i povoljno utiču na rast useva. Povrće se prihranjuje 15-20 dana po presađivanju, u vreme cvetanja i zametanja plodova, i to posle kiše, kad je zemljište još vlažno, predveče. Ako je vreme za prihranjivanje, a kiše nema, trebalo bi zemljište dobro zaliti da ne bi došlo do povećane koncentracije mineralnih hraniva, jer to deluje štetno na koren biljaka.

U toku letnjih meseci, kada sunce upeče, biljke na terasama, krovovima i prozorima se zalivaju dva puta dnevno – ujutro i uveče, a jednom nedeljno je potrebno da ih prihranite. Sobnim „mezimcima” u vodi za zalivanje trebalo bi na 15 dana dodati i mineralno đubrivo.

Ishrana biljaka podrazumeva pravilnu upotrebu mineralnih materija. Određenim naučnim eksperimentima ukojima su biljke gajene u vodi (hidrokulture) izostavljana su pojedina hraniva.Pokazalo se da je za život viših biljaka neophodno 17 hemijskih elemenata. Zbog toga se nazivaju neophodnim (esencijalnim) ili biogenim. Budući da su potrebe biljaka prema količinama određenih elemenata različite, uobičajeno je da se dele na makroelemente i mikroelemente, koji su biljci potrebni u tragovima (dakle u vrlo malim količinama), ali su ipak neophodni, pogotovo za bogato plodonošenje. Njihov nedostatak najčešće utiče na stvaranje generativnog dela biljaka – cveta i kasnije ploda.

Na osnovu određenih simptoma, „govora” biljaka, možemo ustanoviti šta ih muči, ali za to treba iskustvo i znanje. Međutim, da bi bilo po onoj narodnoj „bolje sprečiti nego lečiti”, pre svake ozbiljnije biljne proizvodnje, neophodno je uraditi analizu zemljišta i tačno utvrditi koja biljna hraniva i u kojoj meri dodati. Ovo je potrebno i zbog toga što se može dogoditi da ako nekog elementa ima previše, on blokira usvajanje jednog ili više drugih elemenata. Najpoznatiji slučaj je kod alkalnih zemljišta, gde prevelika količina kalcijuma blokira uzimanje mnogih elemenata, počevši od gvožđa (na lišću se uočava kao hloroza) pa nadalje. Isto je i sa ostalim mikroelementima. To se može prevazići folijarnim prihranjivanjem.

S. Berić

----------------------------------------------------

Živinsko đubrivo

Živinsko đubrivo se često preporučuje za dopunsku ishranu u toku vegetacije, budući da sadrži dosta azota a i fosfora. Preporučuje se 30-50 grama po metru kvadratnom, u koncentraciji 10-15 odsto. To znači da se kilogram živinskog đubriva otopi u 10-15 litara vode, razmuti i sačeka da se slegne, pa onda zalije u brazde, napravljene 10-15 centimetara od biljaka, na dubinu 10-12 centimetara, koje se potom zatvaraju. Najčešće se koristi za prihranjivanje paprike i paradajza, nedelju dana posle sadnje, i u vreme cvetanja ili za negu cveća.