Питање које мање-више сви постављамо себи на почетку лета јесте како објединити лепо и корисно. Један од ограничавајућих предуслова у избору и остварењу жеља јесте свакако новац, али ако тај проблем некако решимо, ваља се одлучити где отићи и колико дуго остати, а да нам буде лепо и да прија здрављу.

– Кад су у питању здрави људи, они ће се, кад се одвоје од свакодневних послова и брига, где год да оду већ после неколико дана осећати опуштено и свеже – подсећа прим. др Лела Поповић, начелница огранка „Др Александар Јеличић“ у Дому здравља „Вождовац“. – Добар и довољно дуг сан, шетње у природи, пливање, умерене физичке активности, утичу да се опоравимо и да већ после неколико дана будемо као нови. Сличан ефекат на здрав организам имају и море и планине, и језера и бање. Много већу дилему имају болесници са хроничним болестима срца, крвних судова, плућа, јетре, жучних путева, крви, малигним болестима, болестима зглобова, нервним обољењима. Они треба да одаберу место за одмор строго водећи рачуна о природи своје болести.

За хроничне болеснике важи правило: где год да сте – на планини, мору, у бањи, селу – пратите временску прогнозу (температуру, влажност ваздуха, ваздушни притисак, облачност). Здрав организам се на временске промене лакше прилагођава, а уколико одговор неуровегетативног система није одговарајући – долази до умора, вртоглавице, главобоље, поспаности или несанице.

Топлота и влага замарају срце

Нагли пад атмосферског притиска изазива главобољу, посебно пре почетка падавина. Повећање влажности и температуре ваздуха појачава реуматске тегобе, срчане сметње, изазива промене расположења, алергијске реакције, нападе астме. Висока влажност нарочито смета особама с болестима циркулације. Тропске температуре и високу влажност ваздуха посебно тешко подносе особе с ангином пекторис и другим срчаним болестима, особе с високим притиском, они који су прележали инфаркт миокарда, дијабетичари, старије особе и хронични болесници. Врућина, наиме, шири крвне судове, што доводи до пада притиска и слабијег дотока кисеоника и хранљивих материја у срце и мозак. Срце покушава да убрзаним радом обезбеди организму кисеоник и хранљиве састојке и зато брже пумпа, што за њега представља велики напор. Као последица, долази до попуштања функција срца. Уколико се у неповољним временским условима појаве тешкоће с дисањем, треба одмах прекинути сваку физичку активност. Напор повећава потребу за кисеоником, а то није пожељно када је његово снабдевање иначе нарушено. Реуматски болесници такође не подносе велике врућине и на временске промене болови им се појачавају.

Особе склоне главобољама такође тешко подносе пад крвног притиска, јер ширењем крвних судова може да се смањи проток крви. Олакшање ће донети узимање течности, пре свега негазиране минералне воде и лимунаде.

Ако се определите за одмор на планини, планински ваздух ојачаће имунитет, побољшаће крвну слику и све телесне функције. Позитивно ће утицати и на кожна обољења а ублажава и алергијске реакције. Нарочито прија особама које се опорављају од коронарне болести и особама са повишеним притиском, оболелима од штитасте жлезде, неуролошким болесницима, особама које болују од депресије и психичких поремећаја. Мир и шетње у природи користе и особама које пате од несанице.

Коме прија море

Боравак на мору, где ваздух обилује кисеоником, посебно у близини борове шуме, погодује свима који се опорављају од веома различитих болести (астме, бронхитиса, алергија, депресије, срчаних обољења...). Шетња морском обалом у јутарњим и вечерњим сатима повољно делује на психијатријске болеснике. Особама са болестима срца и крвних судова такође пријају овакве шетње, али треба да избегавају сунце од 10 до 18 сати. То време треба да проводе у дубокој хладовини, далеко од сунчеве светлости. Излагање сунцу хроничних болесника треба да буде постепено, сваког дана све дуже, у почетку не више од 15 минута. Обавезна је заштита главе качкетом или шеширом. Младеже по кожи редовно премазујте кремама са високим заштитним фактором.

-------------------------------------------

Уживање и опоравак

* За болести срца и крвних судова препоручује се море (најбоље јуни и септембар), Нишка Бања, планине од 600 до 800 м надморске висине и Златар.

* Опоравак од болести коштано-зглобног система и после операције на зглобовима убрзава боравак на мору, у Бањи Ковиљачи, Нишкој Бањи, Горњој Трепчи, Сијаринској Бањи, Рибарској Бањи, Врднику...

Неуролошке болести лече се у Горњој Трепчи, Рибарској Бањи, Бањи Врдник.

За гинеколошка обољења саветује се Бања Ковиљача, Врдник, Сијаринска Бања...

За болести бубрега и мокраћних путева препоручују се Пролом бања и Сијаринска Бања.

Оболелима од болести коже (псоријаза, екцем) пријају море, Пролом бања...

Дијабетичари ће се добро опоравити у Врњачкој Бањи.

За болести органа за варење, јетре, жучних путева саветују се Врњачка и Сијаринска Бања...

Психијатријским болесницима пријаће Горња Трепча, Сокобања, море...

За опоравак од болести дисајних путева, астме и хроничне опструктивне болести плућа, као и алергијске болести, идеални су море, Сокобања...

Болесницима са проблемима штитне жлезде одговара Златибор.

За хематолошке болести (малокрвност) препоручују се Златар, Ивањица, Златибор…

На реуматичаре могу неповољно да утичу места за одмор где су веће разлике између дневне и ноћне температуре. Летње време, ако је стабилно, представља повољан период за вежбе које се препоручају овим болесницима, зато је пожељно да испланирају одмор тамо где оне могу да се изводе. За реуматичаре је најпогоднији боравак на надморској висини од 500 до 800 метара. Бање су такође добро решење као и лечилишта на мору.

----------------------------------------------------

Корисни савети за лето

* За одмор изаберите место у складу са вашим здравственим стањем.

 * Планирајте довољно дуг боравак на одмору (најмање 10 дана, а оптимално би било три недеље), јер је сваком организму потребан период адаптације на нове климатске услове.

* Узимајте доста воћа и поврћа, избегавајте тешке оброке, богате месом и месним прерађевинама.

* Најбоље је имати више мањих оброка дневно (на три сата).

* Избегавајте кафу и алкохол у већим количинама.

* Узимајте веће количине течности важних за терморегулацију. Препорука је 1,5 до два литра не претерано расхлађених течности, лимунаде.

* Редовно узимајте терапију, евентуално је прилагодите временским приликама. Тако при високим температурама ваздуха, због ширења крвних судова, може да дође до пада крвног притиска и несвестица, па лекове против повишеног крвног притиска можете да смањите.

* Избегавајте стрес било које врсте.

* Умерена физичка активност. Препоручују се дуже шетње у природи, пливање, лаке вежбе.

*Избегавајте јако сунце (оно од 10 до 18 сати).

 * Пазите на велике разлике између спољне и унутрашње температуре (уколико је просторија климатизована та разлика не би требало да буде већа од пет степени).

Пронађите неку добру књигу, пијте своје омиљено безалкохолно пиће у неком пријатном друштву, где год да сте – на мору, планини, језеру или у бањи – и уживајте. Уосталом, на одмору сте.